Izvor: B92, 09.Apr.2013, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je đavo odneo "Pradu" iz Srbije?
Na pitanje kako pratiti modu sa prosečnom platom od 400 evra, modni dizajneri i urednici časopisa za dame savetuju da se oblačimo na rasprodajama i da se oslobodimo predrasuda kupovine na buvljaku.
Kako pratiti modu sa prosečnom platom od 400 evra? Osim polušaljivog odgovora na ovo pitanje, koji glasi: udajte se za muškarca koji zarađuje jednu nulu više od vas, modni dizajneri i urednici ženskih časopisa savetuju: oblačite se na rasprodajama i oslobodite se predrasuda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se na buvljaku kupuju samo ogledala sa bakinog tavana i kućna hemija sumnjivog porekla, piše Politika.
Da li je đavo odneo „Pradu” iz zemlje u kojoj (srećnije) predstavnice ženskog pola imaju prosečnu platu od 42.000 dinara i trude se da uz pomoć mame, sestre, šanera i – rasprodaja ne zaostaju za vršnjakinjama koje na visokim („Šanelovim”, „Blanikovim”, „Pradinim”...) cipelama gaze pločnike svetskih metropola i koliko im u toj nemogućoj misiji pomažu domaći kreatori? Ovo su samo neka od pitanja koja su se čula na regionalnoj konferenciji „Pro femine 2013”, koja je održana u organizaciji časopisa „Lepota i zdravlje” i na koje su odgovore pokušale da daju modne dizajnerke iz zemlje i regiona i urednice modnih magazina.
Stojeći na braniku teze da je stil pitanje stava, a ne novca, one su se u šali prisetili kako je heroina romana „Prohujalo sa vihorom” Skarlet O Hara od čipkane zavese sašila haljinu i uspela da zadivi ljubav svog života i tužno konstatovale da mnoge dame odustaju od potrage za originalnim stilom i odlučuje da kopiraju zvezde iz estradnog „sazvežđa”.
Modni novinar i voditeljka emisije „U trendu” Snežana Dakić smatra da naše sugrađanke, u strahu da neko ne pomisli da su siromašne, kupuju „fejk” robu, odnosno kopije poznatih brendova. A to izaziva dva kontraefekta: osim što izgledaju jeftino, devojke izgledaju i uniformisano, jer gomila njih šeta sa lažnim tašnama.
"Žene na Balkanu imaju sreću da su dobre konstitucije i da imaju prijatne crte lica. Zbog toga na nama skupoceno izgledaju i komadi čije se etikete ne pišu sa nekoliko nula. Savetujem damama da željene odevne predmete sačekaju na rasprodaji i da se za posebne prilike oblače u buticima domaćih dizajnera. Ne treba da se ugledaju na (estradne) javne ličnosti, jer će najverovatnije preterati i otići u kič" smatra Snežana Dakić.
Konstatujući da moda i ekonomska kriza imaju nešto zajedničko, a to je – stezanje kaiša, Gabrijela Vinković-Mirković, urednica magazina „Džoj”, kaže da su brojne čitateljke na rubriku „Kako da se obučete za 15.000 dinara” reagovale rečima – „To je preskupo za nas”. Kriza u kojoj živimo je kumovala činjenici da mnoge dame danas bez kompleksa priznaju da često posećuju „sekond hend” radnje, odnosno da obilaze buvljak gde pronalaze unikatne komade odeće.
"Poenta je kako nosimo garderobu, a ne gde smo je kupile" smatra urednica „Džoja”.
Maja Štamol-Droljc, modna kreatorka iz Slovenije, primećuje da je kriza uticala na to da se mnoge dame oblače u „vintidž” prodavnicama, a dizajnerka Valentina Obradović ocenjuje da su se brojni domaći kreatori okrenuli komercijalnoj modi koja predstavlja „spoj snova i realnosti”.
Svetlana Preradović, urednica magazina „Gracija”, primećuje da svakoga dana na ulici gleda devojke koje izgledaju sjajno, a ne nose skupocenu garderobu. Ilustrujući svoj odnos prema „brendiranoj” garderobi, ona je istakla da je prijateljica htela da joj pozajmi „Luj Viton” tašnu za važan poslovni sastanak.
"Dugo sam se dvoumila, ali sam shvatila da ne želim da se lažno predstavljam. To sebi ne mogu da priuštim od svoje plate i ne želim da se osećam loše zbog toga" zaključila je Svetlana Preradović.
