Izvor: B92, 27.Apr.2015, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li imate muški ili ženski mozak?

Na trenutak se opustite. Stavite ruke ispred sebe i upletite prste. Sada pogledajte palčeve: koji je na vrhu – levi ili desni?

Ako ste muškarac, velika je verovatnoća da ste levi palac stavili preko desnog, dok je kod žena obrnuto.

Sada razdvojite šake i posmatrajte kažiprst i domali prst.

Razlike su vrlo suptilne, ali je kod muškaraca domali prst češće duži od kažiprsta (gledano od korena prsta do njegovog vrha). Kod žena su obično iste dužine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Vaše šake mogu odati i nešto što se zove “moždani pol”, odnosno način na koji vaš mozak prihvata vaš rod.

Naravno, svako ima različite veštine i interesovanja, ali neka se smatraju tipično muškim, a druga tipično ženskim.

Prema popularnoj mitologiji, muškarci su opsednuti automobilima i televizijom, a žene doterivanjem i emocijama.

Međutim, pitanje je koliko te tendencije potiču od prirode, a koliko od vaspitanja?

Nova epizoda serije “Horizon” SBS One televizije raščistila je mnoge nedoumice vezane za pojmove pol i rod.

Profesorka Alis Roberts smatra da su razlike u mozgovima između muškaraca i žena predimenzionirane u popularnoj kulturi.

U eksperimentu koji je sprovela, dokazala je da se odrasli prema deci ponašaju drugačije, u zavisnosti od toga kako su obučena.

Ona smatra da roditelji nesvesno bivaju nežniji prema devojčicama, a grublji prema dečacima, što oblikuje decu u skladu sa rodnim stereotipima.

Ipak, istina je i da biologija velikim delom utiče na razlike u ponašanju između pripadnika suprotnih polova.

Profesor Sajmon Baron Koen sa Kembridža smatra da osobe oba roda mogu da se svrstaju u jednu od kategorija na spektru “sistematičari – empate”.

Sistematičari su ljudi koji uživaju u analiziranju sistema, a njihove osobine češće se pripisuju muškarcima.

S druge strane, empate češće tipično “ženski” razmišljaju i okrenuti su osećanjima.

Iako postoje izuzeci, većina muškaraca češće spada u grupu “sistematičara”, nego “empata”, dok je kod žena obrnuto.

Baron Koen priznaje da društveni pritisci utiču na naše izbore i ponašanja, ali njegove studije pokazuju da i hormoni kojima su bebe izložene u materici takođe mogu da oblikuju mozak. Visok nivo testosterona, naprimer, povezuje se s potomstvom koje nema snažnu empatiju, ali ima bolje mentalne veštine kasnije u životu. Drugim rečima, više tesosterona tokom trudnoće utiče na to da se bebe rađaju s “muškim mozgom”.

Niz testova koji su ispitivali osetljivost na bol kod muškaraca i žena pokazao je da su njihovi mozgovi različito “umreženi”, zbog čega žene bolje trpe bol.

Nastavak na B92...