Izvor: B92, 18.Mar.2014, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li bi naučnici trebalo da veruju u čuda?

Nova velika studija otkrila je da su vernici otvoreni za naučna otkrića, ali i to da bi nauka trebalo da bude otvorenija za čuda. Međutim, po mnogima ovo obesmišljava celokupnu poentu naučnog propitivanja, piše Thedailybeast.

Provokativna nova studija predstavljena je na godišnjoj konferenciji Američke asocijacije za napredak nauke.

Elejn Eklund, direktorka programa za religiju i javni život na Rajs univerziteta, predstavila je nalaze ove studije pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << “Religiozno razumevanje nauke”.

Njena studija posmatrala je javnu percepciju nauke i religije iz više uglova, a intervjuisano je više od 100.000 Amerikanaca, uključujući tu i brojne naučnike i vernike.

Studija je otkrila da su religiozna verovanja i prakse naučnika veoma slična običnim ljudima kao i da skoro polovina evangelista veruje da “nauka i religija mogu da rade zajedno i međusobno se podržavaju”.

Eklundova je optimistična povodom rezultata koji pružaju “poruku nade za osobe koje rade u nauci i edukatore zato što ove dve grupe ne moraju da prilaze religiji kao neprijatelju”.

Njena studija je takođe pokazala da skoro 60 odsto evangelista – grupa koja veruje u promociju stvaranja mlade zemlje i inteligentnog dizajna, kao i skoro 38 odsto svih Amerikanaca veruje da bi “naučnici trebalo da budu otvoreni za čuda u svojim teorijama i objašnjenjima”.

Sa druge strane, nauka ima dugu istoriju fasciniranosti čudima i svoj uspeh uglavnom duguje objašnjavanju fenomena bez oslanjanja na čuda.

Kada je nauka bila mlada vrlo često se pozivala na čuda. Isak Njutn je objasnio kako gravitacija Sunca drži planete u svojim orbitama, ali nije mogao da objasni kako su te planete došle u te lepe orbite i kako orbitiraju oko Sunca u istom pravcu i skoro u istoj ravni. Zbog toga je prizvao čudesno i počeo debatu u vezi sa tim da je Bog jedino objašnjenje.

Njutnovo objašnjenje solarnog sistema je tako bilo kombinacija prirodnih i natprirodnih objašnjenja.

Naravno, bilo je i naučnika koji su se klonili čuda poput Čarlsa Darvina koji je objasnio kako stvoriti oko bez pomoći čuda ili Pjera Laplasa koji je napisao opširan tekst u kom objašnjava mehaniku raja bez korišćenja natprirodnog.

Uspeh nauke u objašnjavanju kompleksnih fenomena bez upotrebe čuda doveo je do dubokog shvatanja da pozivanje na čuda nije obećavajuć način u pokušaju da se nešto objasni.

Ovo nema nikakve veze sa time da je nauka “protiv religije” već je zapravo dubok uvid u “prirodu Prirode”.

Svet posmatran očima nauke je duboko racionalan po svojim pravilima i u stanju je da kreira neverovatno kompleksne stvari bez pomoći čuda. Po analogiji, niko ne očekuje od vodoinstalatera da prizivaju čuda prilikom objašnjavanja svog posla. Oni nikada nisu bili optućivani da su protiv religije zato što ne pozivaju isterivače đavola kako bi im asistirao u sređivanju zapušene sudopere.

Nažalost, upravo ovo čini eklundovu studiju tako fascinantnom – shvatanje da je priroda “prirodna” a ne “neprirodna” vrlo često se pretara u takmičenje između pogleda na svet sa Bogom i bez njega.

Činjenica da je nauka ponekada gluva na tvrdnje da neki fenomen treba da bude objašnjen prizivanjem na čuda dovodi do stava da je ona “neprijateljski nastrojena prema ideji Boga”.

Foto: Image courtesy of Supertrooper / FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...