Izvor: B92, 13.Jul.2013, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Srbiji zaista treba Nanocentar?

Predstavljanje budućeg Nano centra u Beogradu, zamišljenog još pre tri godine da bude najveći u regionu sa ulaganjem od čak 40 miliona evra, izaziva čuđenje i zabrinutost mnogih ljudi iz nauke. Oni upozoravaju da je u pitanju nov megalomanski promašaj poput višegodišnjeg pokušaja gradnje famoznog akceleratora.

Srbija, koja za nauku izdvaja najmanje u Evropi i u kojoj je zbog drastično smanjenih davanja ugrožen opstanak i postojećih naučnih projekata odlučna je da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gradi skupi Nano centar na čak 14.000 metara kvadratnih za istraživanje najsavremenijih nano nauka poput najbogataijih zemalja.

U isto vreme Fijat Srbija uvozi lim za automobile, jer naša železara ne može da proizvede ni lim potrebnog kvaliteta, ukazuje direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Branislav Simonović.

“I sad pomislite zemlju koja ne može da napravi lim za automobil, odjednom nađe potrebu, neverovatnu potrebu da investira u Nano centar, a u međuvremenu ćemo da uvozimo i dalje lim da bismo pravili te automobile. Ono što je zanimljivo je još da se pomene da se taj Nano centar, odnosno njegovo formiranje, obrazlaže potrebama srpske privrede i ekonomije. Ja ne znam koja to srpska privreda ima potrebu za nano naukama“.

Srbija ima brojne probleme koje nauka treba hitno da rešava i mora se paziti na svaki dinar. Naučnici kažu da više od polovine građana pije hemijski i bakteriološki neispravnu vodu sa dugoročnim posledicama po zdravlje, a skoro da nema grada u Srbiji u kome se otpadne vode prerađuju, već se direktno izlivaju u vodotokove. Umesto da se ovi teški problemi hitno rešavaju o njima nema pomena, a Ministarstvo nauke i prosvete planira projekte po ugledu na Japan.

Slavko Mentus, dopisni član SANU, ističe da je srpskoj privredi još nedavno obećavan i vrtoglavi napredak izgradnjom akceleratora, a koji je Srbiju koštao milione izgubljenih evra.

“Posle nekoliko godina trajanja tog projekta koji je svake godine odnosio po nekoliko miliona evra, ispostavilo se da su se na tržištu pojavili mnogo jeftiniji reaktori istih mogućnosti, po petostruko nižoj ceni. U tom periodu, ja mislim kompletna srpska nauka nije za opremu dobila tolike pare koliko je utrošeno samo u taj akcelerator“.

Veliki problem predstavlja i obustavljanje primanja mladih stručnjaka i odluka države da više ne finansira doktorate već ih prepusti institutima. Odgovor na sva ova pitanja iz Ministarstva prosvete nismo uspeli da dobijemo uprkos telefonskim pozivima i dopisima.

Nastavak na B92...