Izvor: B92, 17.Dec.2013, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Božić Bata sme da pripada samo jednoj naciji?

Nemačka želi da stavi svoju tradicionalnu ikonu na Uneskovu listu, međutim, stvari nisu tako jednostavne.

Rasprava oko porekla ovog debeljuškastog lika koji se penje uz dimnjak podjednako je česta kao i ćurka koja se nalazi na božićnoj trpezi. Međutim, ova rasprava podignuta je na novi nivo – Ujedinjene nacije.

Nemački muzej zatražio je da Božić Bata, u njegovoj specifičnoj nemačkoj formi, bude dodat na Uneskovu listu 250 stvari koje čine naše „kulturno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nasleđe“.

Uneskova lista svestke baštine je prilično poznata i na njoj se nalaze Sounhendž, Tadž Mahal i Veliki kanjon u SAD. Međutim, njena lista „kulturnog nasleđa“ je malo komplikovanija.

Ova lista, potpomognuta sa budžetom od 8 miliona dolara svake godine, prepoznaje kulturne tradicije kojima preti nestajanje ili one koje su izuzetno bitne određenim zajednicama – mnogi lokalni plesovi, festivali i muzika.

Felisiti Hoptner, direktorka nemačkog Božićnog muzeja u Rotenbergu, smatra da je nemačko poreklo Božić Bate ugroženo.

Ona tvrdi da on nije debeljko u crvenoj odeždi, kako ga prikazuju Holivud i brojne reklame.

„Pravi Weihnachtsmann, nemački Božić Bata, nosi veliki kaput sa kapuljačom koji nije nužno crven, može biti i žut, braon ili zelen. Uglavnom drži božićno drvo sa svećama i, što je najvažnije, nije uvek nasmejan, vrlo često ume da bude jako ozbiljan a dozvoljeno mu je i da kažnjava decu i da im ne daje poklone”.

Međutim, Felisiti sada ima konkurenciju iz Holandije koja želi da zaštiti Festival Svetog Nikole.

Lusija Iglesijas iz Uneska ističe da oba pokušaja mogu biti uspešna – organizacija ne gleda šta je bolje ili ima više istorijskog značaja.

“U pitanju nije takmičenje u lepoti”, naglašava ona.

Ali ovi rivalski pokušaja pokazuju koliko nezgodne mogu biti narodne tradicije, tako da pripisivanje Božić Bate jednoj naciji ili specifičnoj kulturi može biti greška.

“Božić Bata i Deda Mraz su praktično jedna ista osoba”, tvrdi Mark Koneli, istoričar sa Univerziteta Kent.

Prvi pravi Deda Mraz u crvenom kaputu nacrtao je Amerikanac rođen u Nemačkoj Tomas Nast kako bi ilustrovao pesmu 1881. godine u listu Harpers Weekly.

Ovo je bez ikakve sumnje moderni Deda Mraz ili Božić Bata sa poklonima u rukama i lulom u ustima.

“Štampanje u boji je tada bilo skupo, ali je počinjalo da se koristi u magazinima i na reklamama. Jarka crvena boja znatno više je skretala pažnju nego zelena. Bilo je skoro neverovatna slučajnost da je etiketa Koka kole bila iste nijanse crvene kao i kaput Deda Mraza”, tvrdi Koneli.

“Kada je proizvođač gaziranih napitaka koristio sličnu figuru koja je podsećala na Deda Mraza u svojoj reklami 1931. godine, on mu je dao finalno obličje. Od tada je Božić Bata bio crveno-beli”, dodaje Koneli.

Iako mnogi nisu oduševljeni komercijalizacijom Božić Bate, to je sada deo tradicije, baš kao i rasprava o njegovom poreklu.

Nastavak na B92...