Izvor: B92, 04.Mar.2010, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesni svet bakterija ljudske utrobe
Pojedini naučnici sanjaju o slanju sonde na Mars, drugi o proučavanju morskog dna pomoću robota-podmornice, a jedan tim međunarodnih istraživača odlučio je da se "otisne" tamo gde još nijedan čovek nije kročio - oni su uspeli da dešifruju gene svih bakterija koje obitavaju u ljudskoj utrobi.
Možda to nije tako uzbudljivo kao istraživanje svemira ili morskih dubina, ali će detaljno proučavanje stvorenja koja žive u svakom od nas bez sumnje imati dalekosežne implikacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ljudsko zdravlje. Ono bi čak moglo da pomogne u predviđanju hroničnih intestinalnih bolesti, od čira do karcinoma.
Istraživači su dešifrovali sekvencu DNK hiljada gena bakterija koje u ogromnom broju stalno obitavaju u ljudskoj utrobi.
Oni su ustanovili da oko 1.000 različitih vrsta mikroba može da živi u utrobi zdravog čoveka i da svaka osoba u proseku u sebi ima oko 160 vrsta bakterija od kojih je većina zajednička za sve ljude.
Proučavanje ovih bakterija bio je težak zadatak jer mnoge od njih nije moguće uzgajati van prirodnog staništa, zbog čega naučnici veruju da će njihova otkrića pomoći u boljem razumevanju ljudske biologije.
Procenjuje se da se u utrobi zdravog čoveka nalazi oko 10 triliona ćelija mikroba, što je oko 10 puta više od broja ćelija u ljudskom telu. Međutim, gotovo da se ništa ne zna o uticaju tih "podstanara" na naše zdravlje, rekao je Jorun Ras sa Vrije univerziteta u Briselu, jedan od članova međunarodnog tima koji su učestvovali u tom projektu.
"Nemamo ni najmanju predstavu o tome kako funkcioniše naša utroba pošto je reč o veoma složenom ekosistemu. Mi ne znamo kako taj ekosistem funkcioniše, mada je presudan za naše zdravlje. Ne znamo kako se hrana vari niti kako koja vrsta bakterija radi", kazao je dr Ras.
"Istovremeno smo sekvencirali sve njihove genome. To je bio ogroman napor jer je to u osnovi najobimnije sekvenciranje koje je dosad urađeno, oko 200 puta teže od sekvenciranja ljudskog genoma", objasnio je on.
Naučnici su uzeli uzorke 124 Evropljanina i analizirali njihov DNK, koristeći instrumente koji mogu brzo de dešifruju niz genetskih "slova" u svakom od molekula DNK.
"Preko 99 odsto gena u ljudskoj utrobi pripada bakterijama, što pokazuje da cela ta kohorta sadrži od 1.000 do 1.150 preovlađujućih vrsta bakterija i da svaka osoba ima najmanje 160 takvih vrsta koje deli sa drugima", kazao je dr Džun Vang sa Biološkog instituta u Šendženu u Kini.
"Naša utroba udomljuje neverovatnu zbirku mikroba. Nijedan poznati ekosistem nije tako gusto naseljen bakterijama kao na primer naše debelo crevo. Iznenađujuće je koliko su naše zdravlje i rad tih mikroba povezani", istakao je dr Ras.
On je rekao da je istraživanje, objavljeno u časopisu "Nature", u tehničkom smislu bilo kolosalan posao koji je podrazumevao istovremeno masovno skeniranje mnoštva različitih vrsta mikroba, od kojih su neki novi za nauku i nikada nisu bili proučavani.
Naučnici su koristili najsavremeniju tehnologiju sekvenciranja DNK da bi sačinili mapu svih gena bakterijske flore u ljudskoj utrobi. Otkrili su oko 1.000 vrsta bakterija za koje se, kako kažu, jedva zna ko su, a još manje šta je njihova funkcija.
Ljudska utroba je sterilna do rođenja i u prvoj godini života njena flora je podložna velikim promenama sve dok se ne ustali nakon prestanka dojenja.
Sastav flore u utrobi varira tokom ljudskog života i u zavisnosti od eventualnih bolesti.
Naučnici su sebi zadali zadatak da otkriju kako se taj sastav menja i da li postoje bitne razlike između etničkih grupa i regiona u svetu.
