Izvor: Blic, 08.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovekov život postaje sve gori
Čovekov život postaje sve gori
Memoari Henrija Kisindžera, ("Godine obnove", BMG, Beograd) bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost SAD, a potom i državnog sekretara u vreme Ričarda Niksona i Džeralda Forda, dragocen su izvor raznovrsnih činjenica, uvida i zanimljivih razmišljanja o jednom od najznačajnijih razdoblja američke politike nakon Drugog svetskog rata. Jedan od najvećih američkih diplomata govori o "novo svetskom poretku" i njegovim kreatorima na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najpoverljivijih dokumenata američke unutrašnje i spoljne politike. U Blicovom feljtonu, koji je priredio Dragan Bisenić, Kisindžer objašnjava neke od događaja koji su doveli do "novog svetskog poretka" i istovremeno portretiše ličnosti američke i svetske politike koje su njegovi kreatori.
Pošto nisam uspeo diplomatski da se usaglasim ni sa jednom od strana, trinaestog avgusta je Stejt department objavio svoj stav; u njemu su bile skicirane ideje koje sam izložio Fordu. On se zalagao za veštu autonomiju turske zajednice na Kipru - nagoveštaj da bi Sjedinjene Države rado videle takvu promenu u Londonsko-ciriškim sporazumima. Ali, dajući znak da ne stojimo iza turskog insistiranja na jedinstvenoj pograničnoj oblasti sa izlazom na more, pomenuli smo jednu ili više autonomnih jedinica, a ništa nismo rekli o izlazu na more. Odbacili smo svaki pokušaj vojnog rešenja jasno se ograđujući od novih turskih vojnih operacija:Diplomatski putevi nisu iscrpljeni i stoga bi SAD smatrale da je pribegavanje vojnoj akciji neopravdano.
Taj iskaz se nikom nije dopao. Grčka ne bi prihvatila koncept autonomne oblasti; Turska je bila rešena da se ne zapetlja u beskonačne pregovore koji bi je omeli da iskoristi jedinstvenu povoljnu priliku koju joj je pružala američka predsednička tranzicija. Četrnaestog avgusta, u 7 sati ujutro po lokalnom vremenu, Turska je presekla Gordijev čvor i ugrabila teritoriju koju je zahtevala. Pošto je ojačala svoje trupe duž celog ostrva, Ankara je hitro proširila oblast pod svojom kontrolom. Kad je osvojio sve sporne teritorije, Edževit je, 15. avgusta, napravio još jedan od svojih praznih gestova dobre volje. Ovlastio me je da obavestim grčku vladu i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da će turske vojne operacije prestati sledećeg dana u podne. Do tada su turske snage zauzele još veću teritoriju od one koja je prvobitno tražena i osvojile oko 35 odsto ostrva, uključujući i gradsku luku Famagustu u kojoj je bio malo turskih stanovnika.
Ne želeći da podrže sredinu između potpune pobede i potpunog poraza, Grčka i Turska su se vezale u čvor. Turska je ugrabila ono što je htela, ali za to nije dobila međunarodno priznanje legitimiteta; Grčka je dobijala međunarodnu podršku, ali su joj nedostajala kako sredstva da nametne svoja glediš, tako i domaća podrška da predloži realističi kompromis. Naš pokušaj da trampimo američku podršku i legitimitet NATO za kompromis koji bi iziskivao ustupke od obe strane bio je narušen drugim turskim vojnim napadom i našom zaokupljenošću tranzicijom.
I dalje smo bili spremni da doprinesemo traženju ishoda kojim bi bile zadovoljne obe strane. Ali, brzina je ključ uspešnog posredovanja; trebalo je postići napredak pre no što se turska kontrola na okupiranoj teritoriji zamrzne. Lokalni uslovi u svim prestonicama - uključujući i Vašington - sprečili su takav tok događaja. Atinu su njeni novi kongresni i medijski saveznici naveli da poveruje u to da se američkim pritiskom mogu postići svi ciljevi bez ikakvih grčkih ustupaka. U Ankari se raspadala Edževitova krhka koalicija. Kod kuće je nova američka administracija trošila svoju energiju u pokušaju da ublaži kongresno mikroupravljanje inostranom politikom i u bitkama vezanim za odnose Istoka i Zapada.Na kraju jednog od onih dugih dana lupanja glave o tvrdokornost obeju strana, Kalahan i ja smo melanholično naklapali o etničkim sukobima i o tome kako oni mogu uticati na budućnost sveta:
Kisindžer: Znate, u jednom pogledu svi humanisti, liberali i socijalisti prošlog veka su se varali - kad su verovali da čovečanstvo ne voli rat.
Kalahan: Da.
Kisindžer: To je žalosno, ali...Kalahan: Došao sam do tog zaključka pre nekoliko godina kad sam video situaciju u Severnoj Irskoj, Henri.
Kisindžer: Ljudi to vole.
Kalahan: Treba imati u vidu da to na duži rok važi samo za šačicu ljudi. Većini nas se rat sviđa dan-dva, ali jedna šačica ga voli zauvek.
Kisindžer: Tako je. To ne znači da su humanisti grešili već samo da je život teži nego što smo mislili.Kalahan: Da, i mislim da život postaje sve gori, Henri.
Kisindžer: I ja tako mislim. nastaviće se
