Izvor: B92, 21.Sep.2011, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovečanstvo sve više tone u ekološki dug
Čovečanstvo će naredne nedelje, tačnije 27. septembra, zapasti u "ekološki dug", iskoristivši za manje od devet meseci više prirodnih izvora nego što priroda može da obnovi tokom godinu dana, upozorava kalifornijska organizacija "Global futprint netvork".
Od 2001. godine zapadanje u ekološki dug se svake godine dešava tri dana ranije nego prethodne, prenosi AFP. To će reći da najdominatnija vrsta na planeti Zemlji, čovek, živi iznad mogućnosti te planete, sekući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << granu na kojoj sedi.
Ukoliko se nastavi sadašnja stopa potrošnje, čovečanstvu će do 2030. godine biti potrebna još jedna planeta da bi se zadovoljili ljudski apetiti svake vrste i apsorbovao otpad koji ljudska vrsta stvara.
Izvesno je da čovečanstvo danas troši više vode, seče više šuma i jede više ribe nego što može da se obnovi, stoji u izveštaju pomenute organizacije.
Osim toga, čovek emituje više ugljen dioksida, štetnih materija iz veštačkih đubriva i drugih zagađujućih stvari nego što atmosfera, zemlja i voda mogu da apsorbuju, a da se ekosistem ozbiljno ne poremeti.
Stručnjaci procenjuju da je čovečanstvo u svom razvoju zagazilo u sferu neodrživosti negde sedamdesetih godina prošlog veka. "To je kao da svoju godišnju platu potrošite tri meseca pre kraja godine ili da godinu za godinom smanjujete svoju ušteđevinu" objašnjava Matis Vekernagel, predsednik "Global futprinta".
On ističe da rast cena hrane ili klimatske promene u stvari predstavljaju račun za godine provedene u trošenju preko mogućnosti. Nije zbog toga čudno što je ovog meseca generalni sekretar UN Ban Ki-mun rekao da je održivi razvoj danas na vrhu globalne liste bitnih pitanja.
SAD su, inače, najveći kreator ekološkog deficita na planeti. Ukoliko bi svi ljudi sveta usvojili američki stil života - sa velikom kućom, dva automobila, ogromnom potrošnjom energije po čoveku - čovečanstvu bi bilo potrebno oko pet planeta kao što je naša da zadovolji svoje potrebe.
S druge strane, ako bi svaki stanovnik Zemlje trošio koliko prosečni Indijac, čovečanstvo bi trošilo manje od polovine biokapaciteta planete.
Međutim, i Indija i Kina i drugi gianti u nastanku, danas registruju "vratolomni" privredni rast, motivisani velikim delom žudnjom za zapadnjačkim životnim stilom. Kina je, na primer, već danas najveći emiter gasova s efektom staklene bašte i najveći svetski proizvođač automobila.
