Izvor: B92, 28.Dec.2009, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čokoladna fantazija
Troje mladih ljudi, pored tradicionalne najfinije klasične čokolade, osmislili su i specijalne vojvođanske s dodatkom maka, rogača ili meda, upakovali ih u ručno izrađene kutije od lipovog drveta i poslali u svet.
Tekst: Aleksandra Lukić
Foto: Radovan Janjušević
Izvor: Magazin "Grazia"
Njeno kraljevsko visočanstvo čokolada, koja nastaje u maloj fabrici "Eugen Chocolate” nadomak Novog Sada, istovremeno je rezultat velike veštine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i znanja, ljubavi i ne manje važne dugogodišnje tradicije. Ime, svedok njene autentičnosti, dobila je po najvećem vojskovođi Habzburške monarhije, Eugenu Savojskom, poznatom hedonisti. On je na jednom od svojih vojnih pohoda doplovio Dunavom i bio prijatno iznenađen kada su ga šajkaški graničari ponudili toplom čokoladom.
Beleška o ovom događaju istovremeno je prvi pisani dokument o čokoladi na ovim prostorima, a datira od pre više vekova. Zbog svog jedinstvenog stila, koji uspešno spaja eleganciju i luksuz sa dozom dekadencije, ova čokolada priziva atmosferu osamnaestovekovnih velelepnih zamkova i monarha nepredvidljive naravi.
Od ideje do fabrike
Stvaraoci ovih senzualnih pločica su Novosađani, mladi intelektualci u svojim tridesetim godinama. Oni su verovali u svoju ideju, ne libeći se da na samom početku prihvate sve poslove kako bi došli do konačnog cilja. Sami su izradili apsolutno sve delove svoje male proizvodnje, od mašina preko projekata i planova, pa sve do krajnjeg produkta. Uspeli su zahvaljujući svom obrazovanju, stručnosti, snažnoj volji i često iscrpljujućem radu, koji su trijumfovali i postali nadahnuće svima koji sumnjaju u domet ovih vrednosti. Jedna od zaslužnih, Ivana Jovanović-Gudurić, diplomirani etnolog antropolog, odgovorna za originalno ime koje nosi njihova čokolada, otkriva za magazin Grazia da je među najvažnijim momentima, koji ih razlikuje od ostalih učesnika u pukoj trci za profitom i
garantuje uspeh, taj što u izradu čokolade umeću i neku svoju, širu priču. "Mi imamo svoju misiju, koju kroz 'Eugen' pokušavamo da ostvarimo. Želeli smo da čokoladi vratimo mesto koje je nekad zauzimala, kao najposebniji izraz retkih ekskluziviteta, te je svaka naša čokolada ručno izrađena i upakovana u luksuzne kutije od lipovog drveta, takođe ručno pravljene.
Ako se samo setimo vremena našeg detinjstva, kada je bombonjera bila obavezan poklon, shvatamo da je donedavno bila neprikosnoven detalj u kulturi darivanja. Da ne pominjem da je u davnoj prošlosti topla čokolada smatrana pićem bogova, a do pre nekoliko vekova bila je privilegija samo imućnih. Zatim, još jedna od naših misija jeste ta da naučimo ljude kako se u čokoladi uživa - da je treba jesti polako i pustiti je da se topi u ustima, jer se samo na taj način može osetiti punoća njenih ukusa”, objašnjava Ivana.
Klimajući glavom u znak odobravanja, njen brat, Petar Jovanović, jedan od vlasnika fabrike i kao stručnjak, inače magistar tehnoloških nauka, među najzaslužnijima za prestižan ukus ove čokolade, vraća se na sam početak priče: "Pre nekog vremena, dok sam živeo u Sloveniji, iako sam
radio u struci, mogao sam samo da se nadam kako će mi se kao tehnologu ostvariti želja da jednog dana imam sopstvenu proizvodnju. Međutim, nakon povratka u Novi Sad kao da su se kockice složile. U isto vreme iz Amerike se vratio moj dugogodišnji prijatelj iz školskih dana, Đura Baran, s kojim sam u potrazi za boljom perspektivom i izazovnijom karijerom, došao na ideju da zajednički ostvarimo taj san.”
Spoj talenta i iskustva
U njihovoj odluci da proizvode čokoladu romantičari bi prepoznali sudbinski put, a ne samo sticaj okolnosti, jer interesantno je da su se roditelji Jovanovića celog svog života posredno bavili čokoladom. Tako je majka svojevremeno doktorirala na čokoladi i bila je jedan od vodećih stručnjaka u svojoj oblasti. Istovremeno, otac se bavio kontrolom kvaliteta roba kolonijalnog porekla na tržištu stare Jugoslavije, pa je tako putovao u najegzotičnija mesta koja su bila kolevka kakaa. Kasnije, pokazalo da je njihovo znanje bilo više nego dragoceno za nastanak nove generacije prestižnih zalogaja. "Čokoladom se može reći sve i izraziti mnogobrojna osećanja, bilo da se poklanja ili prima kao znak pažnje. Vođeni time, ostvarili smo želju da na tržište izbacimo nešto po svemu drugačije i istovremeno ekskluzivno, što kod nas nije zastupljeno, a što bi i stranac u našoj zemlji poželeo da ponese kao suvenir. A ima li šta bolje od najkvalitetnije čokolade? U krajnjem slučaju, zbog čega bi brend Srbije morali da budu rakija ili ćevapi, kada je poznato da se čokolada na našim prostorima konzumira već nekoliko vekova unazad”, odlučan je Jovanović.
Finalnom otvaranju proizvodnje prethodilo je više meseci planiranja, zamišljanja i razrađivanja praktičnog dela, koji nisu bili nimalo laki. "Prvo, nije bilo mogućnosti da se kupe mašine, pa smo obilazili fabrike, u kojima bismo imali pristup, i razgledali njihove mašine, pretraživali po internetu, mesecima istraživali, pa zatim crtali projekte i konačno ih sami pravili. Ponosni smo što je svaka od tih mašina proizvod našeg uma i ruku”, kaže Baran, diplomirani inženjer elektrotehnike, jedan od najzaslužnijih za razvoj ovog dela posla. Konačno, fabrika je počela sa radom početkom zime 2007. godine. Uz glasan smeh, sve troje naizmenično se prisećaju samog početka nakon pokretanja prve mašine, koji je bez obzira na nepredvidljive izazove, danas za njih draga anegdota na putu ka uspehu: "Bili smo jedini zaposleni u fabrici i sami smo proizvodili čokolade, jer nismo mogli da zaposlimo mnogo radnika. Jedino na kvalitetu nismo hteli da štedimo, pa smo i tada smo uvozili najbolju čokoladnu masu iz Belgije. Kada smo se u sve to upustili, nismo bili svesni onog što nas čeka. Kada su problemi dolazili, pokušavali smo zajedno da ih rešavamo, najbolje što možemo. Ubrzo smo testirali trideset probnih začina, uz pomoć stručnjaka s istančanim ukusom i odabrali smo devet sa kojima smo počeli. Morali smo da pogodimo tačnu meru da bi se uspostavili sklad i ravnoteža.”
Za prave hedoniste
Tako su stvorene tri edicije koje zadovoljavaju sve ukuse i uz to luksuzno upakovane. Ne plašeći se da eksperimentišu sa gotovo nezamislivim poduhvatima, kakav je hrabar spoj bibera i pomorandže, čilija i tekile ili anisa i limuna, osim klasičnih dodataka poput lešnika, badema i kokosa, i tradicionalno vojvođanskih kakvi su mak, rogač i med, ova mala fabrika čokolade postala je unikatna. Ipak, Ivana priznaje: "Bila sam skeptična kada mi je Petar izneo svoj plan. Nisam u početku verovala da to ovde može da uspe. Danas mi je drago, jer se znanje svakog od nas u svom segmentu, što se po svoj prilici u ovoj zemlji prečesto stavlja u drugi plan, ipak isplatilo. Rekla bih da je to naša osnovna korporativna vrednost”. A Baran sa zadovoljstvom uspešnih dodaje: "Recesija nam ipak ništa nije mogla, pa u vreme očekivanog pada mi, u stvari, doživljavamo ekspanziju. Svakodnevno nam stižu pohvale iz raznih krajeva sveta, poput Afrike, Kine, Amerike, Kanade i drugih zemalja, gde zvanično nismo zastupljeni, ali je naš proizvod i do njih našao put, verovatno kao poklon ili suvenir iz Srbije.”
I tako su svaki novi ukus i zalogaj bili korak u novi početak. Vreme praznika je najlepši period da se najbližima pokaže ljubav i pažnja. Narudžbina je mnogo, a specijalna čokolada sa posebnom aromom ispod jelke još dugo će biti omiljeni poklon različitim generacijama.
