Izvor: Blic, 25.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo život po podrumima
Ceo život po podrumima
Laza Ristovski, valjda i najpopularniji rok klavijaturista na prostorima bivše Jugoslavije, rođen je u Kraljevu 1956. godine. S Točkom, legendarnim gitaristom, sreće se 1971. U Smak dolazi godinu dana kasnije. Njih dvojica, po opštem mišljenju, čine najbolji tandem u istoriji YU roka. Godine 1975. Laza, u maniru fudbalskih transfera, prelazi u Bijelo Dugme. S Bregovićem snima neke od najprodavanijih rok albuma u prethodnoj Jugoslaviji. Svađa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s Bregovićem i povratak u Smak. Ponovni odlazak u Bijelo Dugme, solo karijera, saradnja s Čolićem i drugim poznatim pevačima i muzičarima, pregršt dijamantskih i zlatnih ploča. I bolest o kojoj ne želi da priča, zato što je 'iznad nje'. Ova ispovest, za 'Blic', Lazara Ristovskog jeste i beleg jednog vremena, koje budi, kod mnogih, najlepša sećanja.
A koja je, po vama bila najbolja?
- Čuveni koncert na Hajdučkoj česmi, 28. avgusta 77. Bio je to poslednji trzaj hipija na ovim prostorima. Kažu da je bilo preko 100.000 ljudi. Totalni haos!
Kakav je osećaj svirati pred tolikim brojem ljudi?
- Kada smo oko tri popodne došli na tonsku probu već je bilo puno ljudi. Rekao sam pokojnom Ipetu: Biće dobro ako ovi ostanu i večeras, samo da ne pobegnu u međuvremenu. Kada smo iz hotela krenuli na svirku nije bilo šanse da se kroz masu probijemo do bine. Jedva smo zaobilaznim putem uspeli da nekako prođemo. Toliko ih je bilo da nismo mogli da verujemo svojim očima.
Kako je publika reagovala, da li je bilo euforije?
- Totalni haos. Klinke na rukama nose do bine da nas vide izbliza. I šta se desi? Sve, baš sve do jedne, onesveste se kad nas vide! Neverovatno! Kao na koncertima Bitlsa. Čovek sa miksete viče: ‘’Šaljite lekara, šaljite lekara!’’ Ali odakle?! Kako da prođe?! Totalna panika, kažem ti.
Postoji li strah od mase u tim situacijama?
- Postoji, naravno. Nakon koncerta, u 'citroenu' odlazimo sa 'mesta zločina', nas sedmorica. Čim su nas provalili, podigli su nam auto u vis.
Kakav je osećaj biti tolika zvezda?
- Ne znam. Uopšte nisam imao osećaj da sam zvezda, nisam o tome tako mislio. Sve se spontano desi. Čovek se prosto nađe tu i nosi to što ga je snašlo. Sve je to propraćeno strahom ali i nekim lepim osećajem. Kad znaju ljudi za tebe, mnogi te vole i pružaju ti pogodnosti, privilegije... Ali te neki i namerno zezaju. Mnoga su ti vrata otvorena ali su mnoga i zatvorena. To je mač sa dve oštrice.
Kažu da u Sarajevu niko nije zvezda.
- Ne dozvoljavaju ti da se ponašaš kao zvezda. Možeš da budeš najpopularniji u celoj Jugoslaviji, ali kad prođeš Baščaršijom - ti si samo deo raje. Prosto će ti ignorisanjem to pokazati.
Ipak, žene vas nisu nikad i nigde ignorisale. Čak, šta više.
- To su sve propratne pojave u koje se ja nisam preterano petljao.
Možete li da opišete neku situaciju u vezi sa navalentnim obožavateljkama?
- U Rijeci je jedna toliko navaljivala i proganjala me da sam morao da zovem policiju.
Ko je bio najveći ženskaroš u grupi?
- Bebek. Ljudima koji to sa strane posmatraju sve izgleda veoma interesantno i prosto neverovatno. Ljudi misle: 'Jaooo, samo da mi se desi da me jure tolike žene!' Ali, kada se to stvarno desi, nije ti ni do čega. Izgubi se to muško u čoveku, da on osvaja; već prelazi u pasivno stanje i biva biran. Nije ni interesantno kada je sve servirano i nadohvat ruke.
Zbog čega su muzičari tolika fascinacija ženama?
- Valjda misle da tu ima neke magije, da smo Bogom dani... A nismo. Sve se postiže napornim radom i danonoćnim vežbanjem po podrumima. Muzika i vežbanje bili su moja opsesija. Ništa me drugo nije zanimalo. Vežbao sam kao magarac. Sećam se, kada sam sa Bokijem Miloševićem bio na moru, ustajao sam u 8 ujutru i po ceo dan vežbao. Prži zvezda a ja sedim i sviram. Uveče se presvučem, pa opet na svirku. I tako non stop, tri meseca. Nemam ni jednu drugu želju i sebe vidim samo u tome. Potpuno posvećenje muzici. Ceo život po podrumima i pod sijalicom. Moraš da budeš uporan da bi nešto postigao.
Godinama niste govorili sa Goranom. Zbog čega ste se posvađali?
- Nakon albuma 'Baš hoću' i živog albuma sa Hajdučke česme, Goran odlazi u vojsku. Posvađali smo se, jer je zahtevao da nigde ne sviramo dok je on u vojsci. Tada smo Ipe i ja snimili album ‘’Stižemo'.
Tada su članovi Bijelog Dugmeta uhapšeni zbog posedovanja droge?
- Ako mi veruješ, ja ni dan danas ne znam šta je to bilo.
Šta vam je Ipe pričao o tome?
- Bilo je tu neke droge, ali ne teške. Pazi, ja nikad nisam bio na drogama - bio sam na rakiji. Našli su im neki hašiš i bilo je spektakularno suđenje. Uhapsili su sve članove, sem Gorana koji je bio u vojsci, Ipetove sestre i mene. Bio je to montiran proces koji je trebalo da služi kao primer. Ipe je bio osuđen na tri godine, a odležao je dve. (Nastaviće se) Simonida Milojković
