Izvor: B92, 26.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cassini Equinox
U moru zanimljivosti koje stižu ovih dana s Marsa, prilično nezapaženo je prošla vest da je misija Cassini, koja traje već četiri godine, ušla u novu fazu.
NASA je još aprila ove godine počela da govori da će ova fantastična misija biti produžena za još dve godine. Od sada, zvaće se Cassini Equinox Mission.
Logično, glavni razlog za nastavak misije jesu veliki uspesi koji su zabeleženi u primarnoj misiji. U sledećem periodu naučnici će pokušati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da otkriju sledeće: Kakvi su efekti promene godišnjih doba na Titanu i Saturnu Detaljnije proučiti Saturnove mesece, naročito Titan i Enceladus Saznati više detalja o novim delovima Saturnove magnetosfere Istražiti jedinstvenu geometriju prstenova tokom Saturnove ravnodnevice (equinox) koja će se dogoditi sledećeg avgusta – kada će sunčevi zraci prolaziti direktno kroz ravan prstenova.
Tokom nekoliko preleta u primarnoj misiji posmatranje Titana je bilo izvođeno osetljivim instrumentima orbitera. Mesto sletanja Hygensa, koje je već posmatrana više puta, biće izučavano i tokom nastavka misije, porebno instrumentima RADAR i VIMS. Osmatranja tim instrumentima, koji kada su najbliži Titanu imaju rezoluciju 300–500 metara, daće mnogo jasniju sliku ovog regiona koji je dodatno ispitivan i instrumentima sa Hygensa.
Svi očekuju da će podaci prikupljeni sa primarne ali i ove produžene misije dati vredne podatke za moguće buduće misije za Saturn, Titan i Enceladus.
Ko se ne seća, da podsetim: misija Cassini–Hygens je združena akcija NASA/ESA/ASI osmišljena sa ciljem da se istraži Saturn, titan i drugi sateliti Saturnovog sistema. Misija je imala dve letilice: orbiter Cassini, i sondu Hygens, kojom je operisala ESA.
Hygens je uspešno obavio svoj deo misije 14. januara 2005., kada je uleteo u gornje slojeve Titanove atmosfere i uz pomoć padobrana sleteo na tajanstvenu površinu. Faza sletanja je trajala oko 2 sata i 27 minuta, a sa površine je slao podatke još oko 70 minuta. Tokom tog perioda, svi instrumenti su radili i slali naučne podatke na Zemlju (preko orbitera), čime su doprineli stvaranju sasvim nove slike Titanove atmosfere i površine.
D. I. Dragović
Izvor: www.astronomija.co.yu
.jpg)
