Izvor: B92, 16.Feb.2013, 20:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanka koja je zadužila Srbiju
Flora Sends jedina je Britanka koja je učestvovala kao vojnik u Prvom svetskom ratu. Ratni vihor doveo ju je u Srbiju, zemlju koju je proglasila svojim domom.
U Prvom svetskom ratu brojne medicinske misije savezničkih zemalja, stizale su u Srbiju. U jednoj od njih došla je i Flora Sends, medicinska sestra, koja se priključila srpskoj vojsci na frontu i tako postala jedina Britanka koja je kao vojnik učestvovala u Prvom svetskom ratu.
Knjigu „Naš brat - život >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kapetana Flore Sends“ napisala je Luiz Miler, publicistkinja iz Škotske, a Laguna će je objaviti u aprilu. Miler je u Engleskoj našla i potomke Sends, pa je svoje istraživanje upotpunila i njihovim svedočenjima. Krajem sedmice ponovo je posetila Beograd i za B92 govorila o svojoj omiljenoj junakinji.
B92: Kako ste saznali za životnu priču o Flori Sends?
Miler: Britanska armija ne dozvoljava učešće ženama na frontu ni danas i ono što je Flora postigla pre skoro stotinu godina, do sada nije bilo zamislivo, možda će se to uskoro promeniti. Dugo sam se bavila prvim svetskim ratom, i pronašla jednu vest u novinama koja se odnosila na britanku koja se borila u to vreme, na strani Srba. Istraživala sam decenije srpske istorije, i deset godina kasnije evo me sa knjigom!
Luiz Miler je rođena u Hejstingsu 1968, ali je odrasla i obrazovala se u Ontariju u Kanadi. Magistrirala je internacionalnu politiku i pravo. Početkom devedesetih seli se u Škotsku. Već dugo se bavi temom žena iz Britanije koje su boravile u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Mnogo je putovala po Srbiji i učestvovala u nekoliko dokumentaraca koji su snimljeni o temi kojom se ona bavi.
Koliko Britanci znaju o Flori Sends?
Mislim da je poznatija u Srbiji. Britancima njeno ime ne znači mnogo. Bila je čuvena u vreme Prvog svetskog rata, tada je ženama bila uzor, ali vremenom je njeno ime izbledelo i fokus je u Britaniji prebačen na borbe u kojima su učestvovali muškarci duž zapadnog fronta. Istorija je prema ženama ispala nepravedna u tom smislu.
Ona je odabrala da živi u Srbiji, kasnije se odselila u Afriku, zatim u Veliku Britaniju. Zbog čega?
Da se razumemo, ona nije želela da napusti Srbiju i Beograd, to je bio njen dom, ali 1945. u prvi mah, partizani koji su preuzeli vlast ponašali suviše okupatorski prema strancima. Tada je imala 69 godina, bila je osiromašena udovica i nije imala izbora. Ali došla je ponovo u Srbiju 1954. na poziv asocijacije ratnih veterana. Dve godine pre njene smrti revanširali su se tako što su je ugostili kao heroinu.
