Izvor: B92, 28.Nov.2012, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božićni post: Počelo vreme praštanja
Pravoslavni vernici širom sveta, koji vreme računaju po julijanskom kalendaru, danas su započeli šestonedeljni post kojim se pripremaju za praznik rođenja Hristovog.
Trudnice i dojilje, hronični bolesnici, deca do 14 godina i starije osobe slabog zdravstvenog stanja po savjetima lekara, ne bi trebalo da rigorozno poste. Tim vernicima i sveštenici u određenom periodu odobravaju razrešenje na ulju i ribi, ili im skraćuju post na dva-tri dana. Tokom posta bitno je da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pije dovoljno vode, soka ili čaja zbog efikasnijeg izlučivanja toksina iz organizma.
U toku posta, vernici se suzdržavaju od “mrsne hrane”, to jest svih namirnica životinjskog porekla, izuzev morskih i rečnih plodova.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, koji se poste jelima spremljenim na vodi. Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, povrćem spremljenim samo na vodi.
Ipak, to je samo jedan deo iskušenja kom se podvrgavaju, budući da post, pored telesne ima i svoju duhovnu komponentu – svi koji se pripremaju za Božić trebalo bi da se suzdrže od ružnih misli i loših dela, a posvete molitvi, pokajanju i dobročinstvu.
“Ne ograničavaj, međutim vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: Da nikom ne učiniš nepravdu. Da oprostiš bližnjem svom za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugog čoveka”, piše Vasilije Veliki o postu.
Na taj način, kao i u mnogim drugim tradicijama, pravoslavni uzdižu dušu iznad tela zarad proslavljanja Boga.
Kruna posta je Sveto pričešće, odnosno uzimanje “tela i krvi Hristove” u toku Liturgije.
U hrišćanstvu, post je jedan od načina ugledanja na Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom.
“Gospod Isus Hristos, dakle, posle četrdesetodnevnog posta počeo je svoje delo na zemlji. Prvo je utvrdio i naoružao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio kušanja od strane đavola. Slično i mi, postom da se pripremimo i uvežbamo u našoj borbi protiv duhovnih neprijatelja”, kaže Vasilije Veliki.
Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.
Prema kanonu Srpske pravoslavne crkve, u vreme Božićnog posta posne su i sve slavske trpeze.
Božićni post počeo je za Rusku pravoslavni crkvu, Srpsku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Svetu Goru.
Ostale hrišćanske crkve, među kojima i većina pravoslavnih, koje su prihvatile gregorijanski kalendar, u postu su od 15. novembra.
