Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boston u magli
Sa nestrpljenjem gutam Politiku, koliko zbog novosti iz domovine, isto toliko iz želje da pročitam rubriku Moj život u inostranstvu. Znate, mi koji smo "raseljeni" i "šokirani" kulturnim razlikama, često merimo sopstvene kriterijume mišljenjima i iskustvima sunarodnika koji prolaze kroz slične ili iste situacije. Pitamo se stalno da li smo u pravu, jesmo li zastranili, da li i druge nervira isto što i nas, idealiziramo li domovinu koju smo napustili, da li su drugi fleksibilniji i srećniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ...
I, eto, danas nabasah na članak «Lavli Leitrim», koji pretpostavljam da je napisala sestričina moje nekad nerazdvojne prijateljice iz Novog Sada, koji me je naveo da i ja napišem par redaka o svom stranstvovanju. Članak me je podsetio na te daleke godine kad je Danijela bila devojčica, a koja je sad već majka i koja, eto, igrom života, deli istu reaseljeničku sudbinu kao i ja. Asocirao me je i na Irce kojima sam i ja okružena sa ove strane bare, na New England, severnu Istočnu Obalu SAD, gde sam sa suprugom došla još 1991.
Mislila sam za sebe da sam vrlo adaptivna osoba i da mogu da stanem na sopstvene noge da me izbace iz aviona u bilo koji deo sveta. Ipak, živeti u jednoj stranoj zemlji nije isto što i putovati u tu zemlju kao turista. Istina, na noge sam brzo stala, ali se od pada više ugruvala duša nego bilo koji deo tela.
Masačusets, jedna od šest državica New England, je prelep posebno u jesen sa rasponom boja koji se sreće jedino na platnima najčuvenijih impresionista. Tu su čuveni Harvard i MIT, Boston sa svojim oblakoderima, romantične kuće u parkovima predgrađa, dobri putevi, velelepni molovi sa izobiljem krpica zbog kojih smo nekad putovali čak u Italiju... Ali...
Ne volim duge sibirske zime, niti kratka i užasno vlažna leta. Zastoj u saobraćaju, pogotovo zimi, može da odnese i po dva dragocena sata u povratku sa posla kad ste već i onako iscrpljeni od napornog dana. Radi se od jutra do sutra. Stalna borba da se zadrži radno mesto, u kojoj agresivnost ima pozitivnu konotaciju, iscrpljuje i uliva strah i nesigurnost. Zdravstveno osiguranje koje možeš da imaš samo ako si zdrav, u protivnom otpustiće te sa posla, a sa time prestaje i zdravstvena zaštita.
A onda, lažni puritanizam bez osnove u istinskoj etici, diskusije koje pokrivaju uglavnom polje meteorologije. Politika, religija i finansije spadaju u domen nepristojnosti, zdravlje je vaša privatna stvar, sport je jedina adekvatna zamena za kulturu, a književnost se svodi na čitanje tehničkih upustava uvek novih i unapređenih spravica. Poziv u kuću je turistička tura kroz barem šest, sedam soba i isto toliko kupatila (beskućnici nisu uključeni), počaste vas izobiljem hrane za koju je još Edit Pijaf rekla da miriše "na mokrog psa" i požele bezbednu vožnju kući dok sedate za volan prepunog stomaka i prazne duše. Ubilo se za depresiju.
Ne želim nikog da vređam, čast svetlim izuzetcima, ali sam se uželela onih naših ratobornih diskusija do zore, od Andrićeve Anike i njenih vremena pa do muža sa kojim smo se prošle noći posvađali... I kad bi ovi odavde pomislili kako smo se silno zamerili jedni drugima za sva vremena, a mi se izljubimo i te noći zadovoljni utonemo u dubok san, bez antidepresanata koje ovde moja prijateljica daje i svojoj mački.
Znam, znam... rećićete da toga nema više ni tamo. Jeste, ali i mi imamo pravo na svoju "pilulu za spavanje". Jer zašto bi samo oni koji su tamo ostali imali pravo da misle da je život negde drugde.
Božana Stanić, Boston, SAD
[objavljeno: 17.12.2007.]
