Izvor: B92, 31.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borneo - Trenutak istine
Veličanstvene šume iščezavaju u dimu i piljevini, ali još ima nade za bajkovitu bioraznovrsnost ovog ostrva – ako bi počela da jenjava grozničava potražnja za palminim uljem.
Napisao: Mel Vajt
Snimio: Matajas Klum
Izvor: National Geographic Srbija
Dan počinje sat-dva pre svitanja sumanutim urlikanjem gibona, svojevrsnim budilnikom tropske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šume, njihovim ljubavničkim i suparničkim kricima i upozorenjima sa vrhova drveća na energičnom majmunskom jeziku o kojem ja, njihov prizemni srodnik, mogu samo da nagađam.
Iz mog logora staza uz potok vodi u šumu mimo drveća čija se masivna stabla uzdižu 30 metara do najnižih grana. Dok sunčeva svetlost slabo probija gusti zeleni svod, još jedan primat, dugorepi makaki, hoda potokom u nadi da će mu se za doručak posrećiti neka riba ili žaba. Bez obzira na ishod potrage, njegov izraz večite mrzovolje neće se nikad promeniti. Čim se majmun izgubio uzvodno, dva kratkorepa mungosa doskakutala su do obale, pre željni zabave nego hrane.
Na nekoj čistini dva indonežanska kljunorošca bučno mašući krilima odleću na drvo puno sočnih plodova i počinju da ih kljucaju. Pretežno crni, veliki skoro kao ćurke, oni na kljunovima imaju ogromne crveno-žute rožnate izbočine koje na suncu sijaju kao da su polirane. Te ptice zasenjuju sve ostalo u ovoj šumi do trenutka dok u sumanutom letu u visini ljudskog struka ne proleti nekakav crn, ali takođe i grimizan i sjajnozelen, zapravo vrištećezelen oblik veličine pesnice bombastičnog kolorita poput svog imena: Ptičje krilo Radže Bruka. S rasponom krila od skoro 18 centimetara, to je jedan od najvećih leptira na svetu. Ako vam od pogleda na kljunorošca ili na Ptičje krilo Radže Bruka ne zastaje dah, neka vam neko za svaki slučaj proveri puls.
Kasnije se u malom čamcu otiskujem niz široku reku Kinabatangan, a onda uz bočni rukavac uzan kao sokače. Iznad naših glava čopor nosatih majmuna vere se po krošnjama visokog drveća uz reku, u kojima će prenoćiti. Trbušasti mužjak, kome komično veliki nos visi s lica poput zrele voćke, simpatično je ružan. Većina ženki šiljatih noseva iz njegovog harema nose mladunce na sisi. Sa visine nas posmatraju srebrnasti languri, a jedna bradata divlja svinja stoji na obodu šume i gleda nas dok prolazimo. Dok čamac polako plovi ispod grane koja visi, malajski varan dug dva metra ulazi u vodu.
Jedan patuljasti slon sa Borne ulazi u reku i pliva ispred našeg čamca, ispuštajući vazduh kao kit. Možda jeste „patuljast" u poređenju s drugim slonovima, ali kad je onako taman i mokar počeo da izlazi na drugu obalu, izgledalo je kao da se iz vode pomalja brdo. Shvatam kuda je slon krenuo: krdo od tridesetak slonova – mužjak sa dugim kljovama, priličan broj odraslih ženki i mladunci svih uzrasta – brste guste puzavice pored rečne matice, bezizražajni i skoro nepomični poput skulptura.
Ovo je egzotični Borneo, kakvog ga svet zamišlja, i posetioci se neće razočarati. Ali ako želite da vidite stvarni Borneo, Borneo koji je zakoračio u XXI vek, bilo bi dobro da ste ćubasti zmijar koji sedi u krošnji na drugoj obali. Tad biste mogli da se vinete visoko iznad Kinabatangana i vidite kako neobuzdana šuma brzo uzmiče pred urednim zasadima uljanih palmi koji se protežu u nedogled. Plantaža ovih palmi je bujna i zelena, a njihovo izvijeno lišće daje joj egzotičnu lepotu, ali za jedinstvenu bioraznovrsnost Bornea ona znači neumitnu smrt.
SMEŠTEN IZMEĐU JUŽNOG KINESKOG i Javanskog mora, napola presečen ekvatorom, Borneo je tokom istorije uglavnom služio tome da njegove prirodne resurse eksploatišu – mnogi bi rekli pljačkaju – narodi s raznih strana sveta.
Kineski trgovci su dolazili po rogove nosoroga, mirisno drvo agar i ptičja gnezda za supu. Posle su im se pridružili muslimanski i portugalski trgovci zbog izvoza bibera i zlata. Britanija i Holandija su vladale ovim ostrvom tokom kolonijalnog perioda u XIX i početkom XX veka, kada je započela seča šuma tropskog tvrdog drveta kojim je ostrvo bilo obraslo. Današnja politička podela Bornea – tri četvrtine južnog dela ostrva pripada Indoneziji, većina ostatka Maleziji, sa delićima koji čine Brunej – ukazuje na savezništva iz perioda britanske i holandske kolonijalne vladavine okončane proglašenjem nezavisnosti posle Drugog svetskog rata.
Proteklih nekoliko decenija kompanije iz Evrope, Sjedinjenih Država i Australije pokrenule su eksploataciju bogatih nalazišta nafte i prirodnog gasa, kao i površinskih kopova. Mnoge raskošne vile – od Amsterdama do Melburna, od Singapura do Hjustona – izgrađene su bogatstvom zgrnutim na Borneu. Tim novcem su izgrađene i palate u Džakarti i Kuala Lumpuru, jer Indonezija i Malezija – odnosno njihove političke i ekonomske elite –prednjačile su u pljački.
Drugačija vrsta bogatstva privlači drugačiju vrstu ljudi, uključujući tu i čuvenog prirodnjaka Alfreda Rasela Volasa, koji je ovde boravio sredinom 50-ih godina XIX veka i razvijao teorije važne za moderno razumevanje evolucije i biogeografije. Volas je prikupio više od hiljadu do tada nepoznatih vrsta, uključujući i Ptičje krilo Radže Bruka. Od tada naučnici neprestano otkrivaju nove vrste, dokazujući tako da su tropske šume Bornea jedno od biološki najraznovrsnijih područja na svetu.
Na Borneu postoji više od 15.000 poznatih biljnih vrsta, uključujući više od 2500 vrsta orhideja. Šume u nizijama jugoistočne Azije, pa tako i one na Borneu, jesu najviše tropske kišne šume na svetu, gde na samo hektar i po površine dolazi i do 240 vrsta drveća. Borneo je stanište najvećeg cveta na svetu, najveće orhideje, najvećih biljaka mesožderki, kao i najvećeg noćnog leptira. U višeslojnom ekosistemu ovdašnjih prašuma živi najbrojnija na svetu zbirka letećih životinja: osim nekoliko vrsta letećih veverica, tu ima i letećih zmajeva, kolugoa, letećih žaba i – prava noćna mora za neke! – letećih zmija.
U šumama Bornea lutaju malajski sunčev medved i oblačasti leopard, dok se dve vrste gibona i osam vrsta majmuna veru po drveću. Oko hiljadu slonova se održalo u jednom kutku ostrva, uglavnom u malezijskoj državi Sabah, gde se reka Kinabatangan uliva u more Sulu. Nosorozi su na ivici istrebljenja i ostalo ih je manje od pedeset. Ali simbol Bornea je jedna još harizmatičnija životinja – orangutan. Njegove izražajne oči nas gledaju s brošura i uplatnica fondova udruženja za očuvanje prirode iz celog sveta. S obzirom na nenadmašnu bioraznovrsnost Bornea – od orangutana i nosoroga, do majušnih mahovina i još neotkrivenih insekata – kao i brzinu kojom Borneo gubi svoje šume, budućnost tog ostrva bi mogla da postane najozbiljniji predmet zaštite na planeti.
IZ SATELITSKE PERSPEKTIVE opasnost od skorašnjeg uništavanja šuma na Borneu može da izgleda preterana. Polovina površine Bornea je još pod šumom, a visoravni u unutrašnjosti su prekrivene stotinama kvadratnih kilometara devičanskih šuma u koje skoro niko ne zalazi osim domorodačkih lovaca, lovokradica i skupljača smole sa drveta agar. Do nekih područja se danima putuje čamcem ili se naporno hoda kroz neprohodnu divljinu.
Stanje šuma u nizijama je sasvim drugačije i mnogo kritičnije, a te šume su iskonsko stanište za većinu biljnih i životinjskih vrsta koje čine bogatu bioraznovrsnost Bornea, uključujući orangutane i slonove. Procenjuje se da se tokom proteklih dvadeset godina na Borneu godišnje krčilo 8000 kvadratnih kilometara prašuma. Članak objavljen 2001. godine u časopisu Science, zloslutno naslovljen „Kraj indonežanskih nizijskih šuma?", upozorio je na „pogubne posledice sadašnje anarhije u korišćenju resursa". U tom članku se navodi izveštaj koji predviđa da bi nizijske šume indonežanskog dela Bornea mogle da budu potpuno uništene do 2010. godine. Mada vladine oštre mere uspevaju da uspore ilegalnu seču šuma i izvoz drveta, rezultat svega je da se samo odlaže neizbežno.
NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
- Borneo: trenutak istine
- Narod Tarahumara: izdvojen narod
- Finansijska kriza šteti zemlji
- Svetlosno zagađenje: noć koja nestaje
- Vlaški kult mrtvih
Više o septembarskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na: www.nationalgeographic-srbija.com.
