Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za starateljstvo nad ljubimcem
Prilikom razvoda, u Americi, sve češće se vodi spor o tome kome će kućni ljubimac pripasti. O ozbiljnosti ovakvog suđenja svedoči i podatak da postoje i stručni konsultanti, uglavnom specijalisti za ponašanje životinja, koji posmatraju ponašanje životinje u društvu svojih vlasnika, najmanje sat i po vremena i postavljaju uobičajena pitanja o tome ko više vremena provodi sa životinjom, ko se više igra, ko je hrani, raspituju se o temperamentu ljubimca, njegovim svakodnevnim aktivnostima...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Metod utvrđivanja privrženosti psa, koji podrazumeva da jedna osoba stane na jednu, a druga na drugu stranu i istovremeno dozivaju ljubimca danas se smatra zastarelim. Prema takvom testu, presuda o budućem vlasniku psa išla bi u korist onog partnera kod koga bi pas prvo otišao. U novije vreme više pažnje posvećuje se proučavanju telesnog govora životinje, koliko blizu sedi jednom, koliko drugom vlasniku, kako se ponaša kada je maze jedan i drugi... Na osnovu ovih opažanja, veterinari, stručnjaci za ponašanje životinja, iznose svoje mišljenje o tome ko je kompetentniji da se stara o kućnom ljubimcu vodeći pri tom računa da uoče sa kim je ljubimac ostvario jaču vezu.
Pre desetak godina bila je nepojmljiva ideja da će biti potrebno suđenje da bi se utvrdilo starateljstvo nad kućnim ljubimcem. Ovakva situacija plod je aktivnosti i zalaganja brojnih udruženja za zaštitu životinja. Ipak, ideja da životinje "zaslužuju svoj dan na sudu" nije nova. U srednjovekovnoj Evropi, životinje su se često smatrale odgovornim za svoje postupke, tako da im se sudilo uz prisustvo odbrane i svedoka, koji su govorili o karakteru "optužene" životinje. U skorije vreme, u Americi se razvijaju polemike u naučnim krugovima, o zakonskim pravima životinja. Kada se bolje razmisli, ova problematika dobija svoju praktičnu stranu: formira se stručni kadar, institucionalizuju se prava životinja, uvode se pravila suđenja.
U uslovima kada u siromašnom delu Zemljine polulopte veliki broj dece gotovo svakodnevno umire od gladi, ova priča zvuči neverovatno i reklo bi se da je tipično američka. Ipak, kada se situacija posmatra iz ugla ljubavi i privrženosti kućnom ljubimcu, posebno kod parova koji nemaju decu, može se reći da je u potpunosti opravdana.
[objavljeno: ]
