Izvor: B92, 08.Dec.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba ili predaja?
Virusa je bilo i biće. Liniju odbrane predstavljamo mi sami. I u slučaju zdravlja, i u slučaju zdravog razuma.
Izvor: Men's Health
Nema mesta panici. Tome su nas učili heroji akcionih filmova. Ni Čak, ni Slaj, ni Dolf, ni Džeki ne bi sebi dozvolili hipohondrične ispade. Samo bi dobro razmislili i bili oprezni. Kao i u svakoj drugoj situaciji. Kad je neprijatelj i jači i brojniji. Može li se to reći i za virus, golim okom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nevidljiv, posebno ukoliko je on poznat po imenu H1N1? Virus koji je ove jeseni dočekao svojih pet minuta? Na postavljena pitanja najefektnije je odgovoriti novim pitanjem. Kako se ponašamo kada virus napadne naš hard disk? Postajemo oprezni. U tome je suština odgovora. Samo što i u oprezu treba pronaći meru.
Virus meksičkog ili "svinjskog" gripa, kao medijska vest bez konkurencije, podelio je muškarce. Dobar deo njih svrstao ga je u kontekst globalnih zavera, unapred smišljnih scenarija sa predvidivim posledicama, što je pružilo mogućnosti za beskrajne rasprave od vitezova templara, preko tajnih društava do najmoćnijih političara i nazad. Drugi deo je, gledajući svake večeri petnaestominutni blok u svim informativnim emisijama posvećen gripu, ostao dosledan filozofiji "Meni se to ne može desiti". Treći su se, u naletu straha, spakovali i krenuli u apoteku po sredstva za dezinfekciju ruku, maske i druge stvarčice za prevenciju. Četvrti su se posvetili "googlovanju". Tek, H1N1 nikoga nije ostavio ravnodušnim. Klaberi su se zabrinuli za sve žurke zakazane u narednom periodu. Poslovni ljudi za sastanke i vorkšopove. Pisci za svoje promocije, slikari za izložbe, avanturisti za sve one night standove. Virus je ušao u naš život i u našu agendu. I zahteva ozbiljnu promenu plana. Jer "kapljica" ne bira ni mesto ni vreme, ali zna se gde je češće prisutna.
Kao i u svim situacijama tog tipa, pitanja se umnožavaju brzinom svetlosti. Televizijski programi više unose zabunu, sukobljavanjem različitih mišljenja, nego što daju racionalne savete. Pretpostavke se gomilaju, statistike zbunjuju. Možda je vreme za predah. Inteligentnom muškarcu su osnovne informacije dovoljne. Odlike virusa, način prenosa, rizične situacije i mere prevencije. Sve drugo je dobra, stara fama. On može učestvovati u razgovorima o ovoj "nemani", ali neće dozvoliti sebi da postane njen rob. Jer, poznato je da ljudi gledaju vesti iz sasvim različitih motiva.
Za mnoge je to naučeno ponašanje, obavezna navika koju obavljaju rutinski, često se i ne udubljujući u ono što čuju. Ali, moraju da je ispune. Dobar deo gledalaca na taj način zadovoljava svoju glad za senzacijama i katastrofama, kako bi kada prezenter poželi "prijatno veče" shvatili da njihov život i nije tako loš i beznadežan. Neki drugi u vestima traže razloge da pojačaju strah u kojem inače žive, jer jednostavno ne umeju drugačije. Veliku grupu čine gledaoci kojima baš sveže vesti daju nedostajuće teme za razgovor i razmišljanje. Na kraju dolaze oni koji umeju da prime i prihvate informaciju.
Zbog toga, muškarca koji ima dobar odnos prema realnosti koja ga okružuje, nikada nećete videti kako trči ka ekranu ne bi li čuo da li je virus odneo još koju žrtvu. Zatvaranje u kuću, izbegavanje kontakata i odlaganje obaveza podjednako su neracionalni kao i kijanje na sve strane ili "sređivanje" lica u javnom prevozu tokom dosadne, beskrajne vožnje. Određena distanca, poštovanje osnovnih preporuka za izbegavanje rizika, kao i temeljniji i češći pristup čuvenoj lekciji iz detinjstva koja se zove "pranje ruku" su više nego dobrodošli.
Kao i u svakoj drugoj situaciji u životu, ekstremna rešenja su pogrešna. Preterana nonšalantnost se lako može obiti o glavu, a preterana opreznost učiniće život smrtno dosadnim. I kod preterano opreznih rizici su neizbežni. Mogu se "navući" na latinoameričke serije, recimo. I kad virus prođe, sudbina Soledad iz nekog sela u Meksiku biće važnija od sopstvenog društvenog života. Ponosni na odolevanje zavisnosti o internetu, s akcentom na sajtovima za druženje, demantovaće sami sebe. Provodiće dane tražeći što lepšu sliku za facebook, kao i drugare iz prepotopskih vremena. A napolju, karneval, H1N1 podjednako dalek kao i stravični španski grip s početka prošlog veka. Ima i drugih scenarija.
Preterano zbližavanje s komšijama, na primer. Jer, oni se neće vratiti na stari status ("dobar dan", "doviđenja", "laku noć", "prijatno") kada nam više ne budu bili potrebni. Da ne pominjemo sve te upade u stan bez najave, "budne" špijunke, razmenu krpica, lutkica i tanjira sa štrudlama. U vezi sa lečenjem dosade hranom, sve je unapred jasno. Zbog toga je važno sačuvati pravu meru. U hipohondriju se sklizne vrlo lako i neprimetno. Nijedan muškarac na svetu ne bi želeo da postane opsesivac koji svakoj novoj devojci traži da izvadi bris pre nego što je poljubi. Oni koji to jesu postali očajnički žele da se izvuku.
Međutim, ni ovde priči nije kraj. Postoji jedna nepromenljiva činjenica u vezi sa katastrofama, bez obzira na to da li su one globalne ili lokalne. Ljudi, pod pritiskom straha ili zahvaljujući činjenici da im katastrofe pružaju kakav takav alibi za sve i svašta, prestaju da poštuju društvene konvencije, pravila poštovanja i postaju to što jesu. A to zna da bude vrlo neprijatna slika.
Nedavno je u jednoj beogradskoj opštini doneta odluka da se svim građanima koji na toj teritoriji žive pokloni po jedna zaštitina maska. Trideset hiljada paketića sa ovim "asesoarom", uredno upakovanih, čekalo je u poštanskim sandučićima. Pravo iznenađenje je nastupilo kada su građani, otključavajući svoje sandučiće, shvatili da je gomila maski nestala netragom. Humanost je ponovo kalirala, a solidarnost egzistira samo kao pojam u rečniku. Međutim, među kradljivcima nečega što se bespaltno deli i svuda je dostupno, sasvim sigurno ima najviše onih koji su "beskrajno zabrinuti", "uplašeni" i uvek opskrbljenim poslednjim vestima. I tako u krug. U moru saveta i stavova o aktuelnoj epidemiji, postoji jedan koji se, svojom nepogrešivošću, izdvaja: "Nema potrebe da se bojimo virusa niti da se "borimo” protiv njih, jer su i oni kreacija prirode i zbog nečega postoje. Potrebno je da se borimo sami sa sobom, a to pre svega znači da svesno prevaziđemo loše navike u životu, kako bismo pojačali naše odbrambene mehanizme. Jer, virusa je bilo i biće”.
Loše navike se ne odnose samo na to da li prekrivamo usta kada kašljemo u prisustvu drugih, da li vodimo računa o sopstvenoj higijeni, već i na to koliko smo svesni da virus nije došao samo zbog nas, odnosno da su i drugi ljudi podjednako ugroženi. Takođe, suočićemo se i sa sopstvenim reakcijama, izdržljivošću karaktera, sposobnošću da odolimo masovnoj histeriji. Možda je poređenje sa svetskom ekonomskom krizom neozbiljno, ali udar je takođe bio intenzivan i zahtevao je maksimalnu pripravnost. Oni koji prema aktuelnom gripu zadrže inteligentan pristup, odolevajući kolektivnom ludilu, biće te sreće da proteklu godinu ipak pamte po udaru na novčanik, a ne na disajne puteve.
H1N1 info:
Prvi potvrđeni slučaj zaraze novim gripom se dogodio u gradiću La Glorija u meksičkoj državi Vera-kruz, kada je 2. aprila 2009. oboleo četvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez. On se danas smatra "nultim pacijentom", ali se u međuvremenu potpuno oporavio od posledica zaraze.
Pandemije gripa se javljaju s relativnom redovnošću od 1500 -ih, ali ona koja se najviše pamti bila je 1918-1919. godine. Takozvani španski grip ubio je između 20 i 50 miliona ljudi.
Novi virus gripa koji se sada širi svetom ne bi trebalo zvati svinjski grip pošto sadrži i elemente ptičjeg i ljudskog porekla, a nijedna svinja nije obolela od te bolesti do sada, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu zdravlja zivotinja (OIE). OIE, čije je sedište u Parizu, smatra da bi logičnije ime za novi virus bilo severno-američka influenca, na osnovu geografskog porekla bolesti.
Virusne infekcije disajnih puteva su uobičajene u zimu. One često predstavljaju prirodan način organizma da se očisti od viška sluzi i toksina. Ako nas već zadese, bolje je da ih prebrodimo prirodno, uz malu pomoć domaćih lekovitih sredstava (čaj od nane i đumbira, kapi ehinacee).
