Izvor: B92, 06.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesni zbog kancelarije
Stres, odsustvo privatnosti i osećaj pojačane kontrole emocije su koje većina zaposlenih svakodnevno preživljava u tzv. open space prostorima. I pored "gluvih soba” koje su namenjene za emotivna pražnjenja, san o staroj kancelariji sa četiri zida i isto toliko kolega postao je nedostižan san.
Tekst: Sanja Vuletić
Izvor: Magazin "Grazia"
Kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre četrdeset godina realizovana ideja o otvorenom prostoru u kojem će svi zaposleni biti na jednom mestu i time olakšati sam proces rada, nikome od kreativnih tvoraca nije se činilo da će ovaj poduhvat doživeti pravi fijasko.
Arhitektonsko rešenje gde su klasične kancelarije zamenjene prostorom bez pregrada, naglašavajući princip transparentnosti i potpune interaktivnosti, danas je većinu zaposlenih koji rade u ovakvim okolnostima doveo do očaja. Kao glavne zamerke naveli su: konstantnu buku od koje ne mogu da se koncentrišu, povećani stres, odsustvo svake privatnosti i osećaj stalne kontrole. Tako je stara dobra kancelarija s najviše četiri radna stola postala san mnogih, ali i privilegija pojedinaca koji su ovakav prostor morali da zasluže.
Neke jednostavne, normalne ljudske potrebe postale su tako gotovo nedostižne, poput razgovora mobilnim telefonom. U ovakvim okolnostima morate da se izveštite da razgovarate tihim glasom (kako ne biste ometali druge ili sprečili da cela kompanija osluškuje vaše intimne priče), nađete neki zaštićeni prostor, obično su to toaleti, hodnici ili terase ili usavršite drugačije načine komunikacije.
Pored osećaja konstantne kontrole i nedostatka privatnosti (neki će reći da intimi nije mesto na poslu) vremenom su se javili i problemi povezani i sa samim procesom rada.
Kada se, na primer, na velikom prostoru istog preduzeća nađu na istom mestu različiti sektori, kreativne prepirke koje ponekad prerastu u žučne rasprave s ciljem da se dođe do konstruktivnog rešenja, vrlo lako se pretvaraju u kolektivnu katarzu iz koje zlonamerni mogu da izvuku i neke druge poruke. I kada one stignu tamo gde ne treba, eto novog povoda da se zategnu odnosi s kolegama s kojima veoma blisko delite prostor.
Osim emotivnih problema, u ovakvom radnom prostoru možete da imate i neke konkretne prepreke: morate da zaboravite na hranu izraženog mirisa, da se rešite loše navike i ne virite u ekran kolege do vas, kao i da ne obraćate pažnju na ljude koji stalno prolaze.
Pregrade na stolovima kao zaštita privatnosti mogu da donesu bar vizualnu barijeru, ali stalna zvučna presija i dalje utiče na porast stresa, posebno u momentima donošenja važnih odluka i trenucima kada neki posao treba što pre efikasno dovesti do kraja.
Istraživanje dr Vineša Vomena i njegovog tima na" Queensland University of Technology" u Australiji potvrdilo je da rad u ovakvim uslovima dovodi do povećanog stresa, a samim tim i pojave određenih bolesti, dolazi do gubitka privatnosti i identiteta, kao i pada produktivnosti. Osim uobičajenih oboljenja koja su nastala zbog konstantnog stresa, u ovakvim kompanijama virusi se mnogo brže šire, tako da su i zaposleni češće odsutni ili pak bolesni prisutni. Ova studija je, takođe, pokazala da 90 odsto zaposlenih u ovakvim kompanijama smatra da su uslovi i način rada neprihvatljivi.
Dakle, na kraju se pokazalo da zbog uštede prostora i smanjenih troškova, više niko nije toliko ushićen ovim izumom, osim arhitekata. Za prevazilaženje krize zbog nedostatka privatnosti oni predlažu "gluvu sobu” koja je predviđena za sastanke, telefonske razgovore i kako kažu koncentraciju.
Za one koji i pored svega ne mogu da se adaptiraju naš savet je da razmisle o nekom kursu gde će naučiti da se metodom meditacije, bar za trenutak, virtuelno izmeste na neke druge prostore i tako zadovolje napad potrebe za individualnošću.
MAGAZIN GRAZIA U APRILSKOM BROJU DONOSI:
Naomi Vots:
Idealan život počinje posle tridesete
Karl Lagerfeld:
Pogled s vrha na svetsku modnu scenu
Patriša Fild:
Neukrotiva stilistkinja diktira nove ulične tendencije
Specijal:
Moda po meri tela
