Izvor: B92, Beta, 03.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti kreativan u Srbiji
Beograd je tokom protekle sedmice, barem nakratko, bio međunarodni centar kreativne industrije, zahvaljujući manifestacijama "Mikser Design Expo" i "Beogradska nedelja dizajna", ali kao najveći problem napretku postavlja se nedostatak sistemske podrške za razvoj kreativne industrije.
U Srbiji, međutim, nema sistemske podrške za razvoj kreativne industrije, uprkos tome što su istraživanja pokazala da u toj oblasti postoji potencijal za održivi razvoj i Srbije i regiona, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekla je agenciji Beta Svetlana Jovčić, koja istražuje kulturnu politiku.
Prema njenim rečima, strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine, ne pridaje veći značaj ovoj grani.
Svetlana Jovčić je u saradnji s koleginicom Hristinom Mikić 2006. godine obavila prvo detaljno istraživanje kreativne industrije u Srbiji, u okviru projekta "UK-South East Europe Forum" koji je pokrenuo Britanski savet.
Prema podacima navedenim u katalogu Saveta, prihod koji se na savremenom svetskom tržištu ostvaruje kroz kreativnu industriju, svrstava je u jednu od najznačajnijih ekonomskih snaga, uz naftnu i vojnu industriju.
Pojam "kreativna industrija" prvi su upotrebili Britanci devedesetih godina prošlog veka, ističući kreativne radnike kao novu ekonomsku klasu, koja će dominirati u 21. veku.
Kao sadržaje te industrije izdvojili su advertajnzing, arhitekturu, zanate, dizajn, modu, film, video, interaktivni softver za zabavu, muziku, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, softverske i kompjuterske usluge, televiziju i radio.
Prethodna sedmica u Beogradu predstavlja "svetli primer", jer je srpska prestonica na kratko bila pravi grad 21. veka koji prati novu eru komunikacija i promoviše mlade domaće talente.
Silosi "Žitomlina", industrijski objekti mlinskih proizvoda na obali Dunava na Dorćolu, tokom festivala su bili pretvoreni u nestvarno SF zdanje, u kojem je organizovan prvi "Mikser Design Expo", u saradnji kulturne organizacije Mikser i muzičkog festivala "Exit”.
"Ghost project 09" i selekcija "Young Serbian Designers" poslužile su kao katalizator za pokretanje ovogodišnje manifestacije "Mikser design Expo", čiji su selektori Jelena Matić i Maja Vidaković Lalić.
Tema izložbe bila je "Nova duhovitost", a prema rečima selektorki, "odabrani radovi tretiraju ekonomsku krizu, ugroženost prirodnih resursa i limitiranost domaćeg tržišta materijalima i savremenim tehnologijama kao izvorima "nove duhovitosti".
Radove je predstavilo i 11 obrazovnih institucija iz zemlje i regiona, a među njima se po inovativnosti, jednostavnosti i funkcionalnosti dizajna nameštaja od drveta ističu radovi Odseka za preradu drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, koji su dobili više od 50 nagrada u poslednjih pet godina i nominaciju za prestižnu nagradu "Design report award" za prototip ležaljke "Arc" na ovogodišnjem Milanskom sajmu.
"Domaći proizvođači, vođeni kratkoročnim ciljevima, radije se opredeljuju za plagiranje poznatih firmi i tako propuštaju šansu za pozicioniranje na inostranom tržištu", rekla je Beti predsednica organizacije "Mikser" Maja Vidaković Lalić.
Prema njenim rečima, međunarodna saradnja u oblasti dizajna u Srbiji još nije dovoljno razvijena, a mlađi dizajneri nisu dovoljno angažovani u procesu kreiranja novih srpskih proizvoda. Izdvojila je, međutim, i nekoliko pozitivnih primera, kao što su domaće kompanije "Jasen", "Buck" i "Simpo".
U zgradi robne kuće "Kluz", nekada najmodernijem zdanju u Beogradu izgrađenom u stilu secesije, bivšoj Oficirskoj zadruzi na uglu Masarikove i Resavske ulice, prošle sedmice je, istovremeno, održana "Beogradska nedelja dizajna".
Novina ovogodišnje manifestacije, koja se odvijala pod sloganom "Brzina na kvadrat", jeste "Dizajn park", u kojem su, pored ostalih, učestvovali srpski dizajner Branko Lukić iz studija "Nonobject", upamćen po dizajnu "Voda Voda", Saša Lakić, danska kompanija "Muuto", nezavisna holandska umetnička agencija "Caravan Cultura", jedan od najistaknutijih savremenih teoretičara kulture Volf D. Pri (Wolf D. Prix) i mnogi drugi.
Veliki problem predstavlja finansiranje ovakvih manifestacija i to se najčešće rešava uz pomoć "prijatelja festivala". Ove godine, prema rečima organizatora "Beogradske nedelje dizajna", izostala je očekivana podrška od Grada Beograda.
Od 80-ih godina 20. veka kulturne politike gradova postaju tržišno usmerene i kultura je u službi stvaranja gradskog imidža, lokalnog razvoja i privrede. Drugim rečima, savremene predstave koje imamo o evropskim i svetskim gradovima proizvod su njihovih kreativnih industrija.
Taj koncept je kod nas možda najuspešnije oživeo "Exit festival" promovišući Novi Sad kao "grad-festival".
U studiji "Preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji" iz 2006. godine, ponuđeni su konkretni predlozi koji bi mogli da poboljšaju ovdašnju situaciju. Još samo ostaje da se nađe para, vremena, volje, ljudi, i možda neke od narednih godina Beograd zaista zablista.
Tijana Jovanović-Petrović, Beta.
