Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez vode im nema života
Biljke gajene metodom hidrokulture ne razvijaju koren poput onih zasađenih u zemlju, pa im presađivanje nije potrebno. Posuda u koju se stave neće im postati tesna
Saznanje da biljka ne održava život tako što „jede” zemlju već putem korena uzima hranljive sastojke iz vode i da, samim tim, praktično može uspevati i neposredno u njoj – mnogima je privuklo pažnju. Metod hidrokulture vremenom je postao veoma popularan način uzgajanja kućnih biljaka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Eksperimentisanje hidrokulturama traje prilično dugo. Još početkom prošlog veka u Švajcarskoj je u hranljivom rastvoru odgajeno tropsko drvo. Dvadesetih godina u sličnom rastvoru jedan američki profesor je uspeo da odgaji paradajz, a nešto kasnije i da dobije i plodove. Tokom tih brojnih pokušaja, ispostavilo se da je biljci, osim hranljivih sastojaka, potreban i kiseonik, kao i odgovarajuća podloga za koju bi se ona pričvrstila. Pokušalo se sa prirodnim šljunkom i sličnim materijalima, ali se tek upotreba sterilnog supstrata, kao što je perlit – čist, beli sintetički proizvod, pokazala kao odgovarajuća.
Već danas svako kod kuće može da primeni mali sistem za hidrokulturu. Budete li i vi odlučili da se okušate u odgajanju sobnih biljaka na ovaj način, možete da odaberete jedan od nekoliko različitih gotovih sistema, od jednostavnih, pomoću fitilja, pa do složenijih, opremljenih automatskom pumpom, ili da napravite vlastiti, uz pomoć priručnika ili saveta stručnjaka.
Posebno konstruisani kontejneri i prateća pomagala za hidrokulture mogu da se kupe u svim bolje snabdevenim vrtlarskim prodavnicama. Te posude sastavljene su od kućišta, uloška, supstrata za zadržavanje kiseonika, rastvora s hranljivim sastojcima i uočljivim pokazivačem nivoa vode. Raznih su oblika i veličina, a dizajn je nenametljiv, pa može da se uklopi i uz moderan, ali i uz starinski nameštaj.
Biljke koje su odgajene metodom hidrokulture ne razvijaju koren kao u kompostu ili nekoj drugoj mešavini zemlje, pa ne može da im postane pretesno u posudi u kojoj se gaje. I velika biljka može sasvim lepo da uspeva u relativno malom kontejneru. Ukoliko, međutim, postane preteška, i postoji opasnost da se sruši, tada je samo treba premestiti u veći i stabilniji kontejner. U suštini, svaka biljka može da napreduje u naizgled smešno malom prostoru, ako se postavi potpora koja će je pridržavati. Na taj način, recimo, paradajz visok jedan metar može da uspeva i u lončetu za cveće.
Biljkama koje su odgajene kao hidrokulture potrebni su isti uslovi kao i onima u zemlji. Suv vazduh, promaja, nedostatak svetla ili previše direktnih sunčevih zraka nikako im neće odgovarati. Ali zato je rizik od bolesti minimalan, jer sterilna okolina ne pogoduje razvoju bilo koje vrste stranih tela, pa ove biljke prosto blistaju od dobrog zdravlja.
Gotovi sistemi za hidrokulture idealni su za poslovne i izložbene prostore, kao i za kuće i vikendice gde nije moguće redovno zalivanje. Takvi sistemi gotovo uvek se koriste za ukrasne biljke, ali, ako ste predani odgajivač, metodom hidrokulture možete da uredite predivan vrt. Najveće zadovoljstvo je što izbalansirana i konstantna količina hranljivih materija i kiseonika znatno podstiču biljku da brže raste i cveta, a povrće brže da sazri. Tako, na primer, salata kojoj je potrebno oko dva meseca da poraste, može da se ubere već za petnaest dana.
D. Stanković
[objavljeno: 06/04/2008.]
