Izvor: Blic, 16.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besne životinje haraju selom
Besne životinje haraju selom
UŽICE - Drama naše porodice bar prividno je završena, ali u Rudinama i okolnim selima dugo neće moći mirno da se živi, sve dok ne budemo sigurni da se besne životinje više ne motaju po okolini - rekao je Stevan Pljeskonjić iz zlatiborskog sela Rudine.
Njegova familija i komšije ovih dana bukvalno žive u kućnom pritvoru, strahujući od besnila koje je u ove krajeve donela jedna lisica.
Nemir u Rudinama počeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pre mesec i po kada se pojavila lisica sa simptomima besnila i danima tumarala selom. Zaražena životinja je ubijena 2. oktobra, spaljena je i zakopana, ali je ipak prethodno uspela da poseje seme besnila. Pravi strah se uvukao u kosti meštana kasnije kada je otkriveno da je Pljeskonjićev pas Čupko zaražen.
- Pas koji je očigledno bio bolestan od besnila kidisao je na moju suprugu Ljubinku, grizao gume od automobila, klao se sa kučićima iz komšiluka. Morao sam da potegnem pušku i da ga ubijem - počinje svoju ispovest Stevan Pljeskonjić.
Uplašen za sudbinu svojih ukućana, posebno dece Gorgine (9) i Gorana (6), koji su danima pre toga bili u kontaktu sa psom, i supruge koju je Čupko pokušao da ujede, Stevan je zatražio lekarsku pomoć. Ljubinka je primila zaštitnu injekciju, dok su infektolozi u užičkoj bolnici zaključili da deci terapija nije potrebna.
- Nismo uspevali da se oslobodim straha za našu decu. Strah je prerastao u moru kada su nam veterinari rekli da svi koji su bili u kontaktu sa psom moraju biti vakcinisani i da su minuti u pitanju - jedva uspeva da izusti potreseni Stevan.
- Nemajući kud, zaputili smo se u užičku bolnicu, ali tamo su nam objasnili da nema potrebe za lečenjem i da su deca zdrava. Kazali su nam, ne uzbuđujući se previše: 'Čak i da su deca zaražena, sada je kasno za vakcinu.' Vratili smo se kući, ne mireći se sa opasnošću - objašnjava on.
Panika je među Pljeskonjićima toliko zavladala da su u ponedeljak uveče počeli da pakuju stvari i spremaju se za put u Pasterov institut u Novi Sad gde im je obećano da će dobiti vakcine.
- Ipak, pošto smo uspeli da potegnemo veze među uticajnim prijateljima koji su razumeli našu muku, zvali su nas iz užičke bolnice i rekli da ne idemo u Novi Sad, već da dođemo po terapiju u Užice. U utorak ujutro sve četvoro smo primili injekcije i sada nam je mnogo lakše, bar psihički. Umesto da budu manji od makovog zrna, lekari su bili čak i cinični prema nama - priča Stevan. Vladimir Lojanica
