Izvor: B92, 28.Maj.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beloglavi sup iz Uvca odleteo u Jemen
Let ovog mladunca smatra se najdužim od svih do sada dokazanim na ovim prostorima.
Mladunac beloglavog supa iz kanjona Uvac, star samo godinu dana, osvojio je jemensko nebo, javili su ornitolozi iz Jemena srpskim kolegama. Da je reč baš o našoj ptici nema sumnje, jer je to potvrdio i identifikacioni prsten.
S obzirom na to da mu je „roditeljski dom” udaljen 3.500 kilometara od južne države Arabijskog poluostrva, let ovog mladunca smatra se najdužim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od svih putovanja beloglavih supova sa ovih prostora. Kako nam objašnjava Darko Ćirović, zaposlen u „Rezervatu Uvac” i ranije je bilo neobičnih izbora ovih visokoletača u pogledu destinacija.
– Ove ptice uglavnom odlaze na Mediteran i to najčešće u Grčku, Italiju i Španiju. Međutim, ponekad se desi i da nas iznenade svojim izborom „izleta”. Tako smo imali primer da je jedan beloglavi sup nekoliko puta odlazio do Izraela i vraćao se rodnom domu. Drugi se otisnuo u Estoniju i to je do sada najsevernije odredište – objašnjava za „Politiku” Ćirović.
Ove ptice poznate su kao visokoletači, lete čak na visinama od 3.000 metara. S obzirom na to da im raspon krila dostiže i tri metra, svoj let su dovele do savršenstva. Njihovim letačkim umećima bavila se i nauka, odnosno aeronautičari ne bi li nešto od toga primenili pri konstrukciji letelica. Neobična je, kako objašnjava naš sagovornik, i uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu. – Hrane se isključivo uginulim životinjama i tako sprečavaju širenje zaraza.
Ova vrsta lešinara na taj način obavlja „prirodnu reciklažu” – ističe Ćirović. Međutim, njihova „izbirljivost” u hrani mogla je na našim prostorima da ih košta opstanka. S jedne strane, odumiranje sela i sve manje domaćinstava koji se bave stočarstvom, a s druge strane stalni napredak veterinarske zaštite, okolnosti su koje su ove ptice ostavile bez hrane.
Samo do pre 20 godina na teritoriji Uvačkih jezera bilo je tek desetak jedinki. – Osnivanjem Fonda za zaštitu beloglavog supa došli su bolji dani. S toga, danas imamo dva hranilišta na kojima im se „poslužuju” tela uginulih životinja. Doslednim sprovođenjem programa ishrane i zalaganjem čuvara prirode zaposlenih u „Rezervatu Uvac” brojnost ovih ptica se i te kako povećala. Sada u kanjonima Uvca i reke Mileševke leti između 450 i 500 jedinki – kaže naš sagovornik.
Zahvalnost što je ovaj rezervat postao jedan od najvećih u Evropi, tvrdi Ćirović, duguje se i klanicama i meštanima. Uz njihovu pomoć godišnje se na trpezu beloglavim supovima servira preko 120 tona hrane. A na pitanje da li očekuju da im se vrati rekorder najdužeg leta, zaposleni u ovom rezervatu odgovaraju:
– Tek za pet godina. Tada će dostići polnu zrelost, pa je moguće da dođe da traži devojku „među svojima”!
