Izvor: B92, 24.Nov.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bela vina Burgundije
Pojam teroar (terroir), na kome se zasniva čitava filozofija francuskog vinarstva, dobio je svoje pravo značenje upravo u Burgundiji, jednoj od najznačajnijih vinskih regija u svetu. Burgundski majstori vinarstva su, upravo zahvaljujući shvatanju značaja teroara, odnosno specifičnosti određene zasebne parcele, pokazali svetu kako od samo dve sorte može da se proizvede mnoštvo vrhunskih, zaista velikih vina. Ta jednostavnost u izboru uzgajanih sorti ogleda se i u samom pristupu proizvodnji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vina.
Piše: Đuro Tošić
Tekst ustupio magazin "Wine Style"
Njihova kompletna filozofija poimanja vinarstva najbolje se ogleda u staroj izreci: „Laissez le vin de se faire", što bi prevedeno na srpski značilo: „Pustite vino da samo sebe stvara". Često sam slušao na predavinjima vinare iz Burgundije koji kažu da je čovek u stvari samo instrument u rukama majke prirode koji treba da iznese njene najlepše zvuke i smesti ih u čaše.
Burgundija je, inače, mala regija smeštena u istočnoj Francuskoj, između gradova Dižon i Lion, na nekih stotinu kilometara zapadno od granice sa Švajcarskom.
Vinogradi Burgundije izrazito su kompleksni po pitanju vlasničke strukture. Naime, nakon Napoleonovog zakona o nasledstvu koji je nasleđe ravnomereno podelio na sve potomke, vremenom je nastalo više malih vinograda od kojih svaki može imati veći broj vlasnika. Za razumevanje suštine funkcionisanja vinarstva u Burgundiji ključna reč je domaine, koja označava skup vinogradskih parcela, često vrlo malih i prostorno razbacanih, a koje su u vlasništvu jedne osobe ili kompanije. Domaine će od svake od ovih parcela proizvesti zasebno vino, tako da je ukupan broj proizvedenih različitih vina veliki, dok su količine svakog vina ponaosob male.
Kada je reč o vinima Burgundije, sve isprva deluje jako jednostavno - govori se o crvenom burgundcu i belom burgundcu (bourgogne rouge i bourgogne blanc). Crveni burgundac predstavlja vina od sorte pino noar, dok beli predstavlja vina od sorte šardone. Te dve sorte sinonimi su za vina Burgundije i čine veliku većinu grožđa koje se tamo gaji. Jedini izuzetak jeste podregija Božole (Beaujolais) u kojoj dominira crvena sorta game. Božole inače administrativno i geografski pripada Burgundiji, ali zbog različitosti u klimi i uzgajanih sorti grožđa, enološki se može posmatrati kao zasebna celina.
Generalno bismo Burgundiju mogli podeliti na pet glavnih podregija:
Maconnais - Saone-et-Loire
Unutar ovih podregija nalazi se više od 100 apelacija i mnoštvo malih vinograda o kojima brine više od 3.000 proizvođača.
Sva vina ove regije razvrstana su prema kvalitetu u četiri nivoa. Osnovni nivo čine beli i crveni burgundci, veoma jednostavna i pitka vina proizvedena od dve već pomenute sorte, a koja dolaze sa bilo kog područja unutar same Burgundije. Na sledećem nivou kvaliteta su vina koja nose imena sela iz kojih dolaze, a na etiketi se iza imena sela nalazi i oznaka vilage (najpoznatija su Macon i Beaujolais). Treći nivo čine vina sa oznakom premier cru, koja se pojavljuje na etiketi odmah iza imena sela u kome se nalazi vinograd (u Burgundiji ima oko 500 premier cru vinograda). Najveća titula koju može dobiti neko vino iz Burgundije jeste grand cru. Trenutno postoji samo tridesttri vinograda koja nose tu laskavu titulu, i na etiketama tih vina uvek je navedeno ime vinograda iz koga potiču.
Kada su u pitanju bela vina već sam pomenuo da je dominantna sorta šardone, koja se najviše gaji u podregijama Chablis, zatim u Cote d'Beaune u kojoj zauzima polovinu od ukupne površine vinograda. Cote Chalonnaise nije toliko poznata kao dve prethodno pomenute regije, ali se i u njoj, uz pino noar, gaji i šardone. Najjužnija podregija Maconais potpuno je posvećena proizvodnji belih vina. Vredelo bi još i spomenuti da u Burgundiji postoji i još jedna bela sorta, mada je ona mnogo manje popularna, a to je aligote. Ona daje vina jake kiselosti i laganijeg tela, koja uz Crème de Cassis čine obavezan sastojak sjajnog koktela Kir.
Većina od najcenjenijih burgundskih vina dolazi iz oblasti Cote d'Or (iako se često ovaj naziv prevodi kao „Zlatna obala", što ona u neku ruku i jeste, to je zapravo skraćenica od izraza Cote d'Oriente, što govori o orjentisanosti te regije prema istoku).
Kad je u pitanju srpsko tržište belih vina Burgundije može se reći da je izbor još uvek jako mali. Često se kaže da pravi ljubitelji vina dolaze vinima Burgundije tek na kraju, tako da veliku ulogu u potrošnji ovih vina ima edukacija tržišta i to svih njegovih segmenata, od prodavaca do potrošača.
Najprodavanije i najpoznatije belo vino iz ove regije kod nas svakako je šabli (chablis), a na tržištu je prisutno nekoliko veoma poznatih svetskih imena, poput Louis Max, Louis Latour, Laroche, La Chablisiene, Louis Jadot, Jean Durup, Bouchard P&Fils, Blason de Burgogne" Osim šablija, kod nas su popularni i macon vilage vina, prvenstveno zbog pristupačne cene, kao i pouilly fuisse, poneki santenay i, nešto ređe, meursault vina.
Cene se prilično razlikuju i variraju od oko 500 dinara u maloprodaji, koliko košta Macon Vilage Blason de Burgogne, do 1.300 za Chablis Louis Max, 2.700 dinara za Chablis Premier Cru Laroche, 4.100 za Meursault Louis Jadot 1999, pa sve do 8.700 dinara, koliko košta Corton Charlemagne Grand Cru Louis Max.
Cene u restoranima uvećane su od jedan i po do tri puta, u zavisnosti od nabavne cene vina.
- Burgundija je mesto rađanja najcenjenijih vina današnjice, poput Romanee Conti, La Tache, Richebourg, Echezaux...
- Karakteriše je kontinentalna klima sa vrlo toplim letima i blagim zimama. Podeljena je na nekoliko regija: Chabli, Cote de Nuits, Cote de Beaune, Cote Chalonnaise, Maconnais i Beaujolais.
- Osnovne sorte koje se gaje su pino noar i šardone, kao i game koji se gaji isključivo u oblasti Božole (Beaujolais).
- Tlo Burgundije sastavljeno je od gline i krečnjaka stvorenih još u doba jure. Ovo bi bilo najuprošćenije objašnjenje specifičnosti ovog tla, iako stvarno ima mnogo različitih tipova tla od kojih svako ima posebne karakteristike.
- Prosečna godišnja proizvodnja vina sa oko 26.500 hektara iznosi oko 1,5 miliona hektolitara, što bi bilo negde oko 200 miliona boca vina. Od toga je dve trećine belih, a jedna trećina crvenih vina.
NAJPRODAVANIJA BELA VINA IZ BURGUNDIJE U DOMAĆIM RESTORANIMA:
Franš
Macon Village Blason de Bourgogne
Blason de Bourgogne Chablis
Green City
Bourgogne Blanc Louis Jadot
Jean-Marc Brocard Chablis
Žabar
Bourgogne Blanc Loius Jadot
Chateau de Maligny Chablis Premier Cru
Madera
Chablis Saint Jean Louis Max
Chablis Louis Max Premier Cru
Hayatt
Macon Village Louis Max
La Chablisienne Chablis Premier Cru
Balzac
Macon Village Louis Latour
Restoran 27
Blason de Bourgogne Chablis
Corton Charlemagne Louis Max
Violeta Kuća Stara
Chateau de Maligny Grand Cru Vaudesirs
Tribeca
Blason de Bourgogne Chablis Premier Cru
Gušti mora
Macon Village Chablis
Macon Village Chablis Premier Cru
Panta rei
Chablis Laroche
Kovač
Bourgogne Blanc Louis Jadot
Bahus
Puligny Montrachet Louis Max
Chateau de Maligny Chablis
