Izvor: B92, 25.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bebi Dol - Oduvek hrabra
Dama koja za sebe tvrdi da je idealista, otkriva nam kako izgleda jedan njen prosečan dan, priznaje da ne pada na profi udvarače i poručuje:
- Voli vas Bebi, dođite 27. novembra u Sava centar u 21h – „Zaboravi na evropsko vreme".
Razgovarala: Sandra Pajović
Draga Bebi, toliko godina na sceni, a tako malo održanih koncerata. Ko je krivac?
Prvi koncert u Sava centru za skoro 25 godina karijere. Razlog je činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da oduvek sama sebi pišem i komponujem muziku i tekstove, pa nema tih famoznih renomiranih kompozitora i tekstopisaca koji obično rade u tendemu za keš. Kasnije imaju vrlo ozbiljan procenat od kakve-takve naplate autorskih prava, a njihovi puleni zauzvrat dobiju slikanje za TV i ako u tome uspeju, kasnije zarađuju novac.
Kako ja na početku svega nisam tako zamišljala karijeru, niti bila zainteresovana za tu vrstu karijere, dovoljno je zapitati se ko bi to imao finansijski interes da sa mnom radi.
Ovo što sam uradila do sada u opisanim okolnostima ravno je podvigu na koji može biti spremno samo žensko biće koje osim božjeg dara i obrazovanja ne može da ponudi ništa drugo. Ne zaboravite i to da sam beogradsko dete, sazrelo i oblikovano osamdesetih godina, koje je imalo prilike da vrlo rano sluša dobru muziku zahvaljujući vašoj stanici, Studiju B i gospodinu Slobi Konjoviću, koji je za sve nas, tadašnje klince, bio kao guru, zajedno sa predivnim gospodinom Pecom Popovićem, sve do današnjih dana. I možda sve ne bi bilo tako da devedesete godine sve naše živote nisu stavile na takozvanu pauzu. Muzika, uz politiku i medije, najlakše je "otrovala" generacije. Nisam imala puno koncerata, ali je svaki od njih ostavio trag, tako da mi i danas prilaze nepoznati ljudi na ulici, zahvaljujući se za koncert u Ateljeu 212. Isti razlozi važe i za ne tako bogatu diskografiju, pa tako tek sada moja matična, nekad moćna fabrika ploča PGP RTS konačno posle iks godina izdaje prvu legalnu kompilaciju svih onih pesama kojih godinama nema u prodaji.
Što se tiče ovog koncerta, 27. novembra, mislim da će biti dobar dokument o vremenu koje smo preživeli, a mene lično interesuje ima li u prestonici 3-4 hiljade ljudi koji će hteti, ili moći da plate kartu od 800, ili 1000 dinara da dođu na koncert. To je dosta bitan odgovor ne samo za mene, već i za grad u kome treba, ili ne treba da živimo i radimo.
Ukoliko bi se u kvizu ”Milioner” pojavilo pitanje: ”Bebi Dol je... pod A: hrabra, pod B: kontroverzna, pod C: svoja, ili pod D: originalna, tačan odgovor bio bi...?
Ne volim kukavice i sve one koji u svetu oko sebe traže razloge zbog čega im je stalno loše - onda bih od predloženih odgovora sebe prepoznala u reči "hrabra".
Da li je istina da Vas je Srđan Šaper među prvima nazvao Bebi, tačnije ”bebica” zato što ste se, po njegovom mišljenju, često prenemagali?
Uglavnom jeste. To je bila jedna beogradska ekipa koja je provodila dane i noći zajedno, kao nekakvi umetnički kružoci. Tada se dogodio i moj prvi singl „Mustafa" i ja sam grozničavo tražila ime i prezime, ono što se u svetu zove "stage name" - umetničko ime. Naivno sam mislila da ću tako moći da zaštitim moj identitet, porodicu, život i ime i da nema razloga zašto bi nekoga zanimalo više od pesama pod tim imenom. Novinari me do danas stalno to pitaju.
Kako izgleda jedan Vaš radni dan, s obzirom na to da ste umetnik i da se ne držite radnog mesta od 09 do 17h?
Moj radni dan traje strašno dugo. Premalo spavam, puno sati provodim u telefonskim razgovorima, jer šta god treba da se uradi, obično mi kažu: "Najbolje bi bilo da vi lično odete, zovete itd....". Izvinjavam se, ali PR agenti ovde rade zbilja minorni deo posla, a pravih menadžera nema. Tako moj dan i moje vreme počinju tek onda kad završim sa obavezama, a ono što ostane... za druge stvari, prijatelje i životinje. Oduvek pišem dnevnike, pravim kolaže, zaboravim na takozvanu Bebi Dol koja mi ide na živce, a odavno se ni ne osećam u skladu sa takvim imenom, ali mislim da sam u suštini okej osoba.
Da li kroz život poštujete tuđe savete?
Zamišljala sam da ću uz božji dar, školu i sve ostalo moći da radim ono što volim - muziku, a da će neko pametan voditi, odnosno savetovati me i oblikovati moju karijeru. Nažalost to se nije desilo, a u ovim godinama teško se i primaju saveti.
Ko su Vaši favoriti na inostranoj muzičkoj sceni danas?
Muzika je definitivno moj život. I dok spavam volim da svira radio, pa tako počev od starih italijanskih majstora, npr. Pergolezija, zatim obavezno Bah – i danju i noću u društvu i u samoći, zatim Holivud džez era, do današnjih super starova. Princ je moja ljubav, svakako Stounsi, Majls Dejvis, Kejt Džeret, čuveni Slaj i Robi, Bouvi, ENO, spisak bi bio jako dugačak.
Šta vas slatko nasmeje?
Sopstvene zablude o često bliskim osobama, takozvanim profesionalcima, i moje društvo iz komšiluka koje se skuplja u jednom malom kafiću koji od milja zovemo ćumez, gde je često lepo, smešno i zabavno.
Na kakav tip udvarača padate?
Po prirodi sam zapanjujuće stidljiva osoba i nikada ne padam na profi udvarače, ali sam imala sreću da su me volela i neka fina gospoda, mladići.
Da li je postojao trenutak u Vašem životu kada ste poželeli da odustanete od muzike?
O da, ali davno. Jedna od takvih situacija je i moj čuveni odlazak u Egipat pre iks godina na mesec dana i ostanak u trajanju od tri i po godine. Po povratku u Beograd shvatila sam da se takva sloboda skupo plaća, kao da su ljudi jedva čekali da vas proglase za "osobu tešku za saradnju". U godinama koje su usledile propustila sam nekoliko dobrih ponuda, opet iz inostranstva, i to samo zato da bih ovom establišmentu dokazala da je to priča moćnih, ali netalentovanih, uplašenih i inferiornih.
Može li muzičar danas opstati bez sponzora?
U većini slučajeva za koje znam iz posla ne važe profesionalni odnosi, ili zakoni. Poslovi se sklapaju najbrže, ili jedino ako iza vas stoji neko.
Pre par godina oprobali ste se kao TV voditelj. Znači li to da baš ne možete bez kamera?
Počelo je kao moja ideja društveno-korisnog rada. Onda su krenule da stižu na stotine mejlova nedeljno i shvatila sam da osoba kao ja ima razna iskustva iz kojih mlađi mogu nešto da čuju. To je bilo vrlo gledano, bez obzira na Art TV, gde je emitovano do trenutka kada je sve počelo da liči na "vojnu vežbu". Naime sve sam sama radila, dekorisala studio, zakucavala eksere i kada je posle nekoliko meseci prestalo da bude normalno da na taj način može kvalitetno da se radi, a imala sam obećanja da će mi se omogućiti jedan manji tim koji bi mi pomogao da realizujem svoje zamisli, shvatila sam da je bolje da se sama sklonim. U nekim normalnim okolnostima sigurna sam da bih znala i mogla da imam dobar i gledan TV šou "Miris i ukus".
Za kraj, najlepši ikada napisan stih, po Vašem izboru je?
Pesma „Cilj", koju sam pre par godina dobila na poklon od mog divnog prijatelja multitalentovanog dr Zorana Zagorčića, osnivača i frontmena nekad vrlo kultne beogradske grupe "Du-du-a", napisana je za mene. Stihovi počinju:
"Osećam se svim čulima, predajem se, sad, sve, svim ljudima...
veliki je cilj da u sebi sad savladaš sve jače od sebe".
Bebi Dol info:
http://www.myspace.com/iznadduge
Slušajte Bebi Dol na B92.fm
