Izvor: Politika, 01.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Batina iz pakla izašla
"Ponovo mi postavljaš hladno jelo. Šta je ovo. Nisi u stanju da mi spremiš hranu kao normalnom čoveku, nego mi daješ ledeno, kao psu", rečenica je koja će biti još dugo urezana u Svetlaninom sećanju. Bio je to deo gotovo svakodnevnog repertoara njenog muža pre nego što bi počeo da je bije. Prvo bi je uhvatio za kosu, a onda gurao glavu u tanjir, a posle šamarao. Da bi prestala da vrišti, stavljao joj je nož pod grlo i pretio da će je zaklati, naočigled njihovog trogodišnjeg sina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kada bi suze navrle i prestravljeni glas se prolomio sobom, bacao je na pod i šutirao.
Ovo je samo jedna od brojnih priča žena koje su posle višegodišnjeg mučenja i zlostavljanja utočište potražile u Sigurnoj ženskoj kući. Prema rečima Vesne Stanojević, koordinatorke Savetovališta protiv nasilja u porodici, od početka 2006. godine do 17. novembra u Savetovalištu je primljeno 4.026 poziva. To govori o urgentnosti smeštaja žrtava i važnosti izgradnje novih sigurnih ženskih kuća, kojih u Beogradu ima tri, a u kojima je smešteno oko 70 žena i dece.
– Iako bi žrtve nasilja u Sigurnoj kući mogle da provedu najviše tri meseca (kako bi se što veći broj njih zbrinuo), njihov boravak često traje duplo duže. Za vreme tog perioda žene pohađaju kurseve obuke za određena zanimanja, kako bi se što pre zaposlile, a čitav tim stručnjaka (psiholog, socijalni radnik, pedagog, advokat) radi na njihovom ojačavanju, eliminaciji straha i razvijanju samopouzdanja kako bi što pre same mogle da krenu kroz život – kaže Vesna Stanojević.
Prema njenim rečima, teško je zamisliti šta je sve nasilnik u stanju da uradi. Svedočenja žrtava govore o potresnim pričama u kojima su svakodnevica batine, šutiranje u trudnoći, različiti oblici seksualnog iživljavanja, posekotine, izbijanja zuba, povrede oka i jabučne kosti, lomljenje ruku i nogu, gašenje pikavaca po telu...
Ipak, ako ste pomislili da je ovo samo "balkanski sindrom", i da muževi u razvijenim evropskim zemljama nikada nisu digli ruku na svoje žene, podaci Saveta Evrope otrežnjuju: 12-15 odsto žena u Evropi žrtve su porodičnog nasilja. Tako u Danskoj ima 40 sigurnih ženskih kuća, dok ih je u Holandiji 42. Iako to ne sme da služi za utehu ili opravdanje, ovakvi podaci navode na zaključak da ni u "civilizovanom svetu" nasilje nad ženama nije iskorenjeno, već da se i dalje smatra "delotvornom vaspitnom metodom", saglasno narodnoj "da je batina iz raja izašla". Iako kod nas nema zvaničnih podataka, prema informacijama koje se mogu čuti u medijima, svaka treća žena žrtva je porodičnog nasilja.
Budući da privođenje nasilnika pravdi nije nimalo jednostavan i brz proces, čini se da je najvažnije zbrinjavanje žrtava. Upravo u cilju pomoći ženama i deci, koji su morali da napuste svoje kuće, u ceo projekat uključio se Fond B 92, na čelu sa Veranom Matićem, koji je pored medijskog angažovanja i skretanja pažnje na ovaj problem pomogao da se obezbede i finansijska sredstva za izgradnju dve sigurne ženske kuće. Zahvaljujući donacijama Erste banke i Delta grupe, do sada je sakupljeno 65.000 evra, a aktiviran je i broj telefona 063 9765, čijim pozivom se obezbeđuju dodatna sredstva. Prema rečima čelnih ljudi ovog fonda, broj poziva se iz dana u dan povećava, a i veliki broj pojedinaca i kompanija ponudio je svoje usluge kao pomoć: zidari, moleri, građevinci... Projekat je podržala Američka privredna komora, koja je celokupan prihod od donatorske večere, održane povodom Dana zahvalnosti, uplatila u Fond B 92, za pomoć žrtvama nasilja.
-----------------------------------------------------------
Kako prepoznati nasilnika
Prve simptome nasilnog ponašanja žene mogu da prepoznaju već prilikom zabavljanja. Ako "padnu" prvi šamari, zabrane nošenja mini sukanja, druženja sa drugaricama, dranje i vređanje, u pitanju su sigurni signali da je reč o nasilniku koji se u braku neće promeniti nabolje, već samo nagore. Zamka je da je ljubomora znak ljubavi. Ona je njeno naličje koje može život da pretvori u pakao – upozorava Vesna Stanojević i naglašava da ne postoji određen obrazovni ili socijalni profil nasilnika. "Muškarci svih intelektualnih i statusnih nivoa tuku žene. Od profesora univerziteta i lekara do vodoinstalatera i vozača kamiona", kaže ona.
[objavljeno: ]
