Izvor: Politika, 20.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balerina na Himalajima
Čoveka najbolje upoznate na putovanju. Tu često dođe do izražaja sebičluk i pohlepa. Zbog dobrog kadra dojučerašnji dobrica u stanju je da vas ćušne niz liticu – kaže ona
Balerina, koreograf i predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije Sonja Lapatanov ne iscrpljuje svoja interesovanja samo u okvirima svoje struke. Ova poznata dama je i višedecenijski svetski putnik koji samouvereno osvaja najviše krovove sveta. Upravo ta iskustva sa dalekih i egzotičnih putovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objedinila je u putopisu "U skutima Himalaja" (izdavač "Dereta"), u kojem opisuje sve zemlje Dalekog istoka koje je posetila, a koje ova planina, kao široka zgužvana suknja okuplja u svom podnožju.
Očaranost putovanjima i večna težnja za prostorom ima duboke korene u njenoj porodici. Uzburkana krv oca Rusa i majke Nemice, ukršteno poreklo Istoka i Zapada i česte roditeljske selidbe, probudile su želju za netaknutim predelima. Hedonizam, iznalaženje novih ljudi i običaja oblikovali su već osvedočenog putnika. Privlače je turistički neotkrivene zemlje i one koje su doskora bile nedostupne strancima. Mesta gde nema galame, guranja, "gakanja" turista i vikanja vodiča. Sada je, kaže, privilegija na nekom mestu biti sam. Prema njenom doživljaju, osvojiti Himalaje, "mesto sa kojeg se vidi čitav svet", i popeti se na 5.000 metara, u stvari je simbolično značilo postati jedina primabalerina Himalaja! Zato danas mlade ubeđuje da je bolje 300 evra potrošiti na putovanje, pa makar i na neku bližu destinaciju, nego na mondenske čizme koje se raspadnu sa prvom beogradskom lapavicom. Uz radoznalo i neustrašivo društvo, obaveznu kameru i fotoaparat Sonja Lapatanov godinama, korak po korak, osvaja planetu.
Saputnici i sapatnici
Strastveni globtroter priča nam strategiju za svoja putešestvija.
–Za svako putovanje prvo se dobro pripremim, iščitam literaturu i upoznam sa zemljom pre nego krenem na put. Po povratku pišem putopis, a imam ih još nekoliko spremnih u rukopisu.
Krilaticu da se čovek najbolje upozna na putovanju, proveravamo iz prve ruke.
–Tada se vidi druga strana medalje. Više nema džentlmenstva, i do izražaja dođu sebičluk i pohlepa. Zbog dobrog kadra dojučerašnji dobrica će vas ćušnuti niz liticu. A sa saputnicima, koji su često i sapatnici, čovek tada deli sve. U okolnostima kada priroda "izvlači" iz čoveka njegovu suštinu, on prikazuje svoje istinsko biće. Planine, posebno gorostasne, spuštaju čoveku prag tolerancije, tako da osvajači tih prostranstava zaista moraju da budu ljudi posebnog kova, priča naš poznati koreograf.
– Visinska bolest ne bira koga će pre, koga kasnije da slomi. Dok smo osvajali nadmorske visine, patili smo od glavobolje, udarali su damari, krvni pritisak je bio daleko iznad normale. Na kraju krajeva, znali smo da nismo došli ovde da umremo... Uprkos tome, savet iskusnog globtrotera uvek glasi: i kada je duša u nosu, želje velike, mogućnosti nikakve, vazduh razređen, a usponi strmi, u knjigu utisaka uvek upisujete da je uspon bio "peace of cake", iako samo vi znate da je to notorna laž.
Sa novim priključenijima, predrasude su se rušile kao kula od karata.
– Japan mi je odavao utisak veoma sterilne sredine, a onda me je oborio s nogu. To je toliko ljupka zemlja, kao slatka malena gejša. Jesu organizovani, ali znaju i da se provedu, pojedu i popiju. U Kjotu sam uživala gledajući sa koliko gušta ti ljudi pripremaju i kušaju spremljenu hranu. Na prvi pogled hladni kao led, kamenih lica, u stvari su prijatni i ljubazni. Kada sam se izgubila u metrou, ja sam pričala srpski oni japanski i lepo smo se mi nekako sporazumeli. Ponekad se i zapitam: "Šta ću ja ovde", ali Daleki istok me prosto neodoljivo privlači. Verujem u prethodne i buduće živote, a do sada nisam osetila zov iz Australije ili Kanade. Dobijam "pozive" iz drugih krajeva sveta.
Planeta se smanjuje
Saznajemo i male tajne naše nekadašnje balerine. Na putovanjima nikad ne voli da bude sama u sobi! Kaže da je lepo biti u društvu, pa makar to bio i najgori mrgud, koji uz to i hrče! Ona, pak, retko zanoveta. Sve što joj treba jeste solidan krevet i tuš. Seća se svoje prijateljice koja je kompletno našminkana šetala Najrobijem, a onda joj je lopov iznenada strgao minđušu. Na pitanje zašto se udešava u nedođiji, drugarica, inače razvedena dama, odgovorila je da se nikada ne zna ko može da naiđe. Žene... Taj problem nema Sonja. Za sebe kaže: "Nisam turista konformista, ja sam turista avanturista!" Zato se i čudi Francuskinjama što na safari dolaze u oblaku parfema koji veoma izaziva životinje.
Znajući da se verovatno neće ponovo vratiti u istu zemlju, Sonja Lapatanov ne samo da ne odbija izazove, ona njima ide u susret! Lavovi, pitoni, Stiv Irvin, ništa je ne može uplašiti. Od leta balonom do konzumiranja hrane – probala je sve. Kaše od baobaba, termite i krokodile u pikantnim prelivima i sve to, kako kaže "termički obrađeno". Verujemo na reč. Prinudna sletanja, propadanja, piste koje počinju i završavaju u moru... Sprovođenje džipom u Gvatemali kod svakog pristojnog čoveka izazvalo bi pomisao "šta mi je ovo trebalo u životu", a okružena oružanom pratnjom Sonja Lapatanov kaže da se osetila kao neka opasna diktatorka... U Akapulku su joj kuvari čestitali na izdržljivosti, jer je pojela veoma začinjeno jelo, a ona im je poručila: "Ne znate vi šta je leskovačka mućkalica". Puno dogodovština i uspomena, a bilo je i ljubavnih zgoda, udvarača, no, de, de, o tom potom...
Ima li dalje, pitamo našu umetnicu koja bi danas veoma uživala da radi emisije putopisnog karaktera.
– Planeta mi se smanjuje. Iako Bliski istok ima divnih lokaliteta, za turiste je to već izgubljena destinacija, jer je vrlo opasna. U drugim sredinama vladaju bolesti, ostale sam posetila, neke me ne privlače. Osvajaću planine dok mogu, a kada onemoćam tada ima vremena da lagano ispijam kaficu na Šanzelizeu – odgovara Sonja Lapatanov.
-----------------------------------------------------------
Srpski brend
Jedno je konstanta: Dubrovnik, ćevapčići, šljivovica i Tito ostaju četiri neprevaziđena srpska brenda na koja svako reaguje kada čuje odakle smo, kaže žena koja ima pravo na putopis.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 20.10.2006.]
