Izvor: B92, 14.Apr.2012, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Babuni mogu da prepoznaju reči?
Babuni mogu da prepoznaju izvestan broj napisanih reči što, kažu naučnici, izaziva brojna pitanja o tome kako su zapravo ljudi naučili da čitaju.
U specijalnoj ustanovi u Francuskoj, gde mogu da dolaze i odlaze po volji, majmuni su naučili razliku između prave reči poput reči "urađeno" (done) i reči bez smisla "dran".
Babuni su mogu da pristupe ekranima osetljivim na dodir i svaki od njih je prikazivao reč od četiri slova. Životinje su morale da dodirnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan od dva oblika na ekranu kako bi pokazali da shvataju da li je reč izmišljena ili prava.
Kada bi izabrali pravu reč dobijali su kao nagradu hranu - travku koju je kompjuter automatski izbacivao, prenose agencije.
Šest babuna koristilo je koristilo je kompjutere i do 3.000 puta dnevno. Majmuni su naučili da razlikuju reči i sa tačnošću od 75 procenata ih identifikuju, navodi se u studiji Džonatana Grejndžera iz Laboratorije za istraživanje kognitivnih sposobnosti na univerzitetu Eks Marsej u Francuskoj.
U bazi podataka nalazilo se 500 pravih i 7.832 izmišljene reči.
"Ovo je neverovatan rezultat, ako se uzme u obzir da se reči i "nepostojeće reči" slično pišu", navodi se u studiji.
"Detaljnijom analizom otkriveno je da babuni nisu samo pamtili reč već su naučili da razlikuju prave i nepostojeće reči na osnovu učestalosti slova i njihovih kombinacija", dodaje se u studiji.
Šampion je babun Den koji je naučio 308 reči, tri puta više od njegovih drugara.
Nema naznaka da životinje zaista i razumeju značenje reči, ali činjenica da su naučili da razlikuju reči jedne od drugih otvara pitanje o tome kako su ljudi naučili da čitaju.
Na osnovu popularne teorije, ljudi su naučili da prepoznaju reči zahvaljujući govoru - procesuiramo slova u reči uz pomoć zvuka.
Ali pošto babuni ne govore, bar ne ljudskim jezikom, to znači da je ova hipoteza u najboljem slučaju nedovoljna a možda čak i pogrešna, kažu Majkl Plat i Džefri Adams sa univerziteta Djuk u Severnoj Karolini.
"Njihovi rezultati pokazuju da osnovni biološki mehanizmi potrebni za čitanje imaju dublje evolutivne korene nego što se verovalo. To znači da se čitanje oslanja na mnogo starije neurološke mehanizme", rekli su oni.
Čitanje je dugo zbunjivalo neuronaučnike. Kada su ljudi počeli da čitaju pre oko 5.000 godina na Bliskom istoku, ono se toliko brzo proširilo na ostatak sveta da nije moglo da dođe do nekih genetskih promena i menjanja sklopa mozga.
To znači da je čitanje bilo povezano sa već postojećim strukturama u mozgu, a studija je pokazala da se koreni tih struktura mogu potražiti kod majmuna.
