Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Australija...uvod
Pročitah sve ove divne reportaže pa reših da se i ja javim, svojim subjektivnim viđenjem objektivne situacije "from down under”.
Svoje sadašnje viđenje na žalost ne mogu da upotpunim razmišljanjima iz pisama koja sam tako često slao kući u početku. Lišen obaveza, ušuškan u lepoti Kiribilija (elitni deo Sidneja), na zaprepašćenje svojih rođaka kod kojih sam se smestio, svaki bogovetni dan slao sam svoje impresije o svom boravku ovde. Traženje posla, i pisanje pisama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bile su mi u početku jedina zanimacija. Naivan, a i uobražen kao i većina koji su došli na "skilled migrant” vizu, mislio sam da je posao u sitiju u kancelariji sa dugonogim sekretaricama, poslovnim ljudima u odelima samo pitanje vremena.Jer, zaboga, pa ja sam ovde stigao sam, bez veze, zahvaljujući svojim sposobnostima... Eto, priznajem, u početku nisam tražio poslove ni u drugim delovima grada, a kamoli u drugim mestima. Kakva greška, ala mi se češka... Kad me je otrežnjenje oplelo po glavi, bilo je već kasno. No, da pređem na temu...
Ako mene pitate, i dalje mislim da jednačina Australija=Sidnej + Melburn i dalje važi. Eventualno, pokoja prirodna atrakcija, tipa Velikog koralnog grebena ili Ulurua. Sve ostalo, može da se ignoriše bez osećaja da ste nešto propustili, Poređenje sa bilo kojom evropskom zemljom u pogledu istorije, kulture, građevina je neumesno. Nisu oni doduše krivi, istorija (bar ono što mi Evropljani smatramo istorijom, neka izvinu Aboridžini) ovoj zemlji nije jača strana. Ima, nije da nema, ali, nije to to. Imajući u vidu ko su bili prvi evropski naseljenici, daleko su i dogurali.
Ponekad se zapitam šta bi bilo da su recimo u 18. veku Italijani ili Španci prvi stigli ovde. Sistem (o tome u drugom delu ako reakcija čitalaca bude pozitivna) verovatno ne bi bio ovako dobro uhodan, ali bi sigurno oni udahnuli neki duh ovoj zemlji. Namerno ne spominjem nas, mi da smo stigli prvi, verovatno bi se već ili poklali ili uspeli da uz pomoć sa strane zemlju rasturimo na bar 100 malih državica. Ako smo na onolikoj površini napravili onakvu zavrzlamu, šta bismo tek sa ovolikom površinom? Ima se, može se.
A da prostora ima, ima ga. I troši se, rasipa bez ikakvog razmišljanja. Usred grada (zajedničko za sve gradove), odjednom brisan prostor. Ili teren za golf, veličine naših naselja. Pomislite da je to kraj grada, ali, ne, iza sledi još izgrađenih mesta, pa opet prazno...red slanine pa red šunke.Sem sitija sve ostalo jednospratne, eventualno dvospratne kuće, spavaonice u pravom smislu te reči. Nigde zgrada, to se dosad nije uklapalo u "way of life”(sad su malo promenili taktiku nakon što su ukapirali da im na odlazak na posao ode po par sati). I bez ijednog specifičnog mesta da se orijentišete, tako da, ako ne znate tačno gde idete, sve su šanse da ćete zalutati. Moja žena i nakon skoro 2 godine boravka ovde, još ni ne pokušava da se snađe. Siti je druga priča, i tu je skocentrisano maltene sve što u gradu vredi. Pored sitija vredna pomena su i naselja neposredno uz obalu. Ostatak slobodno zaboravite.
Pit ...i to je Amerika, pardon ...Australija.
O životu ovde, ljudima, sistemu ... sledeći put. (nastaviće se...)
Miloš Đurđević, Australija
[objavljeno: 20/01/2008]
