Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Australija: ovde bolje, tamo lepše
Zašto se Oziji toliko uspaniče kad se pred njima pojavi i najmanji problem, pogotovo finansijske prirode? Pa zato što na probleme nisu navikli, pravih problema i nemaju. Kažu da je u bolnici radila žena, psihijatar, na prevazilaženju problema sa kojima se suočavaju izbeglice-rat, gubitak svega, nova sredina,... Verovatno je pričala pacijentima kako to ipak nije baš TOLIKO strašno, kako se sa tim svi suočavaju i slične nebulozne teorije. I, jednog dana usred jedne takve seanse, zazvoni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << telefon, i nakon razgovora, doktorka u panici i uz suze izlete napolje pored pacijenta koji mora da je pomislio da je i ovde počeo rat. Ne, doktorka je dobila premeštaj. Razmaženi kao i sve ostale nacije iz normalnih zemalja, jednostavno ne znaju šta znači "nema". I šta da se radi kad nema goriva, kad cene divljaju. Meni, sa iskustvom zvanim "Srbija 93-99” svi ti problemi izgledaju smešno. Ja imam bedan posao, nas je troje, pa ne kukam i ne paničim. Ali, ja sam prošao sito i rešeto, bar u poređenju sa njima. Bolje da nisam.
Glavni razlog što ovde nema da nema jeste SISTEM. Jednostavan, funkcionalan. Zakoni postoje i kod nas, ali se ovde zakoni i sprovode, ponekad i do besmisla. I to može da vam deluje glupo, ali se onda samo prisetite do čega dovodi nepoštovanje pravila i zakona, i više ne deluje tako. U svakom slučaju je za poštovanje. Naravno, ima i ovde kršenja zakona, ali se to kažnjava, i to najefikasnijim metodama: udarcima po džepu. Za manje stvari. Za veće stvari, zna se. Dok vas ne uhvate na delu, neće vam niko ništa, ali kad vas uhvate, onda ste nadrljali. Uz poznati smešak odrapiće vam kaznu da se uvek setite. Ako opet to uradite, opet lepo, smešak i opet kazna. Pa ko duže izdrži. Nemojte da platite, zaračunava vam se kamata. Jednom ćete platiti. Jednostavno, lako, efikasno.
Pre nekih mesec dana imali smo izbore. Glasanje je OBAVEZNO. Možete na listiću da napišete šta vam volja, ali MORATE izaći. Tj, ne morate, ali ćete biti kažnjeni. Cijena? Prava sitnica. (Uvek sam više voleo da čitam Alana Forda na hrvatskom, bilo je mnogo smešnije). Na izborima, se , verovali ili ne, zaokružuje GRAFITNOM olovkom !!!! Ili jako veruju u pošteno brojanje glasova ili nemaju hemijske olovke.
U prodavnicama isti sistem – ako je račun 100.05 $, prodavačica vam neće oprostiti onih 5 centi, makar morala da vam vraća 99.95 $ kao kusur. S druge strane, pošteno rečeno, nikad nećete kao kusur dobiti žvaku ili kesicu šećera u prahu. Ponekad namerno ne prihvatim 5 centi kusura, i budem propraćen pomalo iznenađenim pogledom. Što me tako gleda, mislim, se ja, i onda se setim.
Meni lično se desilo nešto kod nas nezamislivo. Izgubio sam karticu, neko je našao, i naravno zloupotrebio (da, i ovde ima lopova, niste valjda mislili da nema). Bio sam neoprezan (blaga reč), pa sam negde uz karticu očigledno imao i onaj broj (PIN) koji ukucavate na bankomatu. Ja se ne sećam, ali verovatno jesam. 800 dolara manje na računu, šta da se radi? Obratite se banci. Verovali ili ne, vratili su mi 80% para koje sam izgubio sopstenom krivicom, uz objašnjenje da, eto, ne mogu da mi vrate baš sve, jer je krivica delimično i moja, i da je istraga u toku.
Sa druge strane, policija mi ne deluje baš bezgrešno. Kad je kuća gde sam živeo poharana, i kad sam policiji ponudio ideju za nalaženje lopova (nakon krađe koristili su moj kompjuter na internetu, dakle moglo im se lako ući u trag), nisu se javljali. Nama je osiguranje nadoknadilo gubitak, doduše ne baš sve, a policija verovatno stvari koje nađe kod lopova prodaje na svojim ili državnim aukcijama.
O socijalnoj politici ne treba trošiti reči. To je odlično organizovano, bar ѕa one koji malo zarađuju. Istini za volju, ne verujem da tako misle oni koji imaju prihod oko $80000 i više, kad im uzmu 30% pa i više na ime poreza. Ako ne radite ili nemate dovoljno prihoda, dobijate socijalu od koje se ipak može preživeti, ako se ne kockate, ne pušite i ne pijete po 20 piva na dan. Cigarete su užasno skupe, ako nameravate ovamo, batalite ih.
Moj sin Stefan se rodio ovde, u Adelaidi, nismo platili ni centa u bolnici, a za svako novorođeno dete dobija se para dovoljno da se kupe sve potrepštine, i to najbolje. A i kasnije država dotira dečjim dodatkom. Moja žena je u bolnici ostala 8 dana, dakle, ne kao u Americi odmah posle porođaja "m`rš napolje". I svi pregledi, odlazak kod doktora, sem zubara su besplatni. Za trudnice čak i zubarske intervencije se ne plaćaju. Za nekog ko ne zna jezik, bolnica obezbeđuje prevodioca. Besplatno. Isto je ako se želi npr. telefonski razgovor sa bilo kojom službom ili organizacijom. Obezbeđena je besplatna prevodilačka služba, na svim mogućim jezicima, uključujući i novokomponovane, stvorene raspadom izvesne balkanske države. Bez obzira što su skoro isti. Ako idete u bolnice, sve je besplatno, a plaćate ako idete u svojoj režiji, znači u privatne ordinacije i bolnice. Po meni, usluga je sasvim zadovoljavajuća i u državnim bolnicama. Penzionerima i invalidima država plaća 50'% troškove prevoza, bilo gde da idu.
Doktori, iako odlično plaćeni, po meni, nisu stručniji od naših. Zato su naši sigurno korumpiraniji. Kad mi se rodio sin, hteo sam da častim u bolnici, ali su mi rekli da to ovde nije običaj. Da sam pokušao da doktoru tutnem koju zelenu novčanicu, verovatno bih bio prijavljen. Ovde toga NEMA. Doktori su dovoljno dobro plaćeni, da budu srećni što rade tako dobro plaćen posao, i da ne pomišljaju na neke nestašluke.
O obrazovanju ne mogu da mnogo govorim, jer nemam informacije iz prve ruke.Jedino o čemu mogu da govorim je sistem tzv TAFE (kao kod nas viša škola), jer sam tu pohađao izvesne predmete u želji da dopunim svoje, pretežno teoretsko znanje. Mislim da se ovde više sprovodi u delo praktična nastava, i uči se samo ono što vam treba. Daje se osnova, jer se smatra da se vremenom stekne rutina i usavrši materija. Opet naglašavam govorim o TAFE, ne o celokupnom obrazovanju.
Kao i svuda, ipak je i ovde kriza. Stariji ljudi se sećaju znatno boljih vremena. Sistem se sad održava uglavnom ѕahvaljujući ogromnim, i još neistraženim u potpunosti, rudnim bogatstvima. Zato su tu mediji da to ulepšaju. I dok je kod u Srbiji prisutan trend pljuvanja na sve što je nacionalno, u Australiji, naprotiv, do besmisla preuveličavaju stanje u privredi, rekordno malu nezaposlenost (sigurno veća od zvaničnih 5%), svoju ulogu u drugom svetskom ratu, i sadašnjem svetu, uspehe sportista, naučnika,... Ako se i da neka loša informacija, obavezno se doda i nešto što tu informaciju ublaži. U skladu sa tim ide i zvanična informacija o inflaciji od 3-4 %, iako svi vide da cene kuća divljaju, da je gorivo za 3 godine otišlo 100%, a da je i hrana poskupela, bar ѕa 80%.I da je izuzetno teško naći bilo šta Made in Australia. Nije katastrofa, ali nije baš sve super. Ne, po televiziji i novinama, privreda cveta. "Čaša žuči ište čašu meda. Smiješane najlakše se piju".
Čitam druge dopise, i komentare. Ko je otišao, taj bi da se vrati, i obratno. Uvek je trava zelenija u tuđem dvorištu. Mislim da svako stvari gleda iz svog ličnog ugla, u zavisnosti od toga kako se ko uklopio, snašao se, uspeo. Ja ne smatram da sam uspeo, bar ne u profesionalnom smislu. S druge strane, ovde sam se konačno osamostalio, postao svoj čovek, dobio dete. I to je velika stvar. Ali, moj (ne)uspeh nije razlog da pljujem baš po svemu pa čak i po onome što valja, i na šta bismo trebali da se ugledamo. Niti da sve hvalim. Ima ovde ljudi koji su se snašli i kojima nije loše. Ima ih i koji kukaju, pa ostaju, poneko se i vrati.
Možda se i ja vratim. Da je sjajno, nije. Nije ni loše. Maćeha je u ovom slučaju u mnogo čemu bolja od rođene majke. Ali, majka se ipak više voli. Kad me pitaju gde je bolje, uvek odgovorim "Ovde bolje, tamo lepše".(kraj serijala)
Miloš Đurđević, Australija
[objavljeno: 07/02/2008]
