Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika je spremna za ženu predsednika
Kada bi Hilari Klinton postala predsednik bila bi to snažna poruka svim ženama širom planete da imaju jednaka prava kao i muškarci, uključujući i pravo da vladaju najmoćnijom zemljom sveta
Organizacijom dobrotvorne večere za pomoć deci oboleloj od autizma u beogradskom hotelu „Hajat” Lin Montgomeri je nedavno ponovo okupila ekonomsku i političku elitu Srbije. Supruga bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Bila Montgomerija sa suprugom i najmlađom kćerkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << živi u Dubrovniku i već pet godina je na mestu prodekana na katedri za engleski jezik BK univerziteta. Uz to, predaje pravnu etiku na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i poslovnu etiku na Ekonomskom fakultetu u Osijeku. Lin Montgomeri je nedavno pružila javnu podršku Hilari Klinton, a na pitanje da li je ova podrška bila motivisana njenim iskrenim uverenjem da su Sjedinjene Države spremne za ženu u Beloj kući, odgovara:
– Uverena sam da jeste. Lično bih bila veoma zadovoljna kada bi Hilari Klinton postala predsednik, jer bi to bila snažna poruka svim ženama širom planete da imaju jednaka prava kao i muškarci, uključujući i pravo da vladaju najmoćnijom zemljom sveta. S druge strane, moram da priznam da sam veoma zabrinuta zbog njenog sadašnjeg ponašanja – kada je počela da gubi, počela je da igra na kartu rasizma i religije što ne priliči jednom demokratskom kandidatu. Amerika je multirasna i multireligiozna zemlja i svaki pametan političar to mora da ima na umu kada se obraća biračima, naročito kada napada svog protivkandidata iz iste partije. Vi ne možete u 21. veku da postavljate pitanje da li je Amerika spremna da glasa za nekoga čije je srednje ime Husein i za nekoga ko je išao u medresu, jer znate koji je odgovor na ta pitanja.
Ja sam, međutim, ubeđena da „pucanjem” iz teške artiljerije „diriguje” Bil Klinton. Mislim i da on ima preveliki uticaj na ponašanje njenog izbornog štaba i da je ovo poslednji trenutak da se povuče i počne da se ponaša onako kako se ponaša supruga Baraka Obame – podržava ga, ali politički distancirano. Kada posmatrate ponašanje Hilarinog protivkandidata, morate priznati da se on potpuno izdigao iznad ličnih uvreda i kvalifikacija, jer je svestan činjenice da, kada jednom otvorite nečiju fioku privatnosti, ništa više neće biti tema osim „prljavog veša”. Da poentiram, iako mislim da je Amerika spremna za ženu predsednika, ja ne želim da vidim ženu u Beloj kući po svaku cenu.
„Vašington post” tvrdi da su ovo najneizvesniji izbori u celoj američkoj istoriji i da još nije jasno koja će predrasuda imati snažniji uticaj na njihov ishod – rasizam ili mizoginija. Da li je Amerika, po vašem mišljenju, spremna za konačni obračun sa rodnim i rasnim sterotipom?
– Mislim da jeste i volela bih da kroz vrata Bele kuće konačno uđe tamnoputi predsednik. S druge strane, svesna sam da mnogi ljudi imaju rodne i rasne predrasude i da svet posmatraju kroz naočare konzervativizma. Ja sam upoznala Hilari Klinton, nekoliko puta sam sa njom pila čaj u Beloj kući i moram reći da je ona na mene ostavila izvanredan utisak. Ona ima jače obrazovne i stručne kvalifikacije od Obame (zanimljiva je podudarnost da su oboje advokati), uradila je sjajan posao kao senator i pokazala da je uporna, istrajna i borbena. S druge strane, Obama je postao miljenik Amerike, jer u velikoj meri podseća na Kenedija – šarmantan je, obrazovan i sjajan govornik. Mislim da će na kraju Barak Obama biti kandidat demokrata, ali isto tako znam da bi republikanci bili mnogo srećniji da im suparnik bude demokratski kandidat žena. Džon Mekejn bi, bez ikakve sumnje, igrao na kartu njene emotivne i bračne prošlosti i – pobedio bi.
Mnogi politički analitičari skloni su tvrdnji da je Hilarin politički uspon počeo onog trenutka kada je oprostila Klintonu prevaru. Cinici bi rekli da je nakon najpoznatije seks afere u američkoj istoriji između Hilari i Bila Klintona sklopljen emotivno-politički sporazum– ja ću tebi oprostiti, a ti ćeš mene podržati u trci za predsednika na budućim predsedničkim izborima?
– Slažem se sa vama. Hilari je, bez ikakve sumnje, bila veoma povređena, ljuta, besna i ponižena, ali je odlučila da žrtvuje svoje dostojanstvo na oltaru političkih ambicija. Ona je odavno bacila oko na Belu kuću i nikad nećemo saznati da li joj je seks-afera pomogla ili odmogla u političkom usponu. Njen javni oproštaj polarizovao je stavove američkih žena i ne možemo da se ne zapitamo ko će na predstojećim izborima glasati za nju – da li (samo) one koje bi oprostile mužu prevaru ili većina. Amerikanke mogu da imaju problem u identifikaciji sa Hilari, jer se tipična američka žena razvodi ako sazna da je muž vara. Ona je finansijski zbrinuta, ako se razvede dobija polovinu njegove plate i polovinu zajedničke imovine – bez obzira na to da li je domaćica ili direktor banke. Drugim rečima, nema interes da ostane sa njim u braku. Hilari je očigledno imala. Ja ne želim da sudim o njenom potezu, jer ne želim da neko o meni sudi. Ali, svakako će biti veoma zanimljivo posmatrati da li će se ona razvesti ako izgubi izbore.
Da li je Hilari zaslužna za redefinisanje teze da „iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena” i njen preobražaj u novi postulat „iza svake uspešne žene stoji jak muškarac” i da li je to u suprotnosti sa bazičnim feminističkim stavovima?
– Uspešna žena pored sebe mora da ima jakog muškarca, odnosno partnera koji je siguran u svoju muškost, seksualnost, moć i znanje. Samo takav muškarac neće da se oseti ugroženim pored jake žene. Sa nesigurnim muškarcima imate pune ruke posla i problema. Bez obzira na to da li ste predsednica države ili domaćica.
Da li kroz javnu podršku Lin Montgomeri javnosti šalje poruku da i ona ima političke ambicije?
– Mislim da svaka socijalno i politički svesna osoba dobije poriv da se bavi politikom kada vidi šta se dešava u svetu. Međutim, mnogo žena misli da je to veoma prljava igra u kojoj morate da igrate grubo i „prljavo” da biste uspeli. Nisam sigurna da ja posedujem osobine koje su potrebne u toj igri preživljavanja. Svetom politike vladaju muškarci i pred ženom je tipična dilema – da li će prihvatiti njihova pravila igre i igrati „muški” ili će stvarati novi sistem.
Osim toga, postoji veliki problem u percepciji žene političara. Primera radi, ako ona voli moć i kontrolu, ako nema „dlake na jeziku” i ako ispoljava socijalno dozvoljenu granicu agresivnosti, javnost će je nazvati histeričnom, emotivnom i frustriranom. Tipična ilustracija za tu tvrdnju jeste način na koji se deo američke javnosti odnosi prema Hilari Klinton, koju naziva „bela kučka”. S druge strane, javnost očekuje od muškarca političara da ima iste te osobine.
U vašoj poslednjoj knjizi analizirate fenomen bračnih ugovora od stare Grčke do 21. veka, razvijajući jednu od bazičnih Hegelovih teza da je etičnost bračnih i porodičnih odnosa preduslov svih etičnih odnosa u društvu.
– Mislim da je to veoma logičan postulat. Ako neko nije etičan u braku, kako možemo očekivati da će se etično ponašati na javnoj sceni – naročito u politici, pravu, zdravstvu. Mislim da je snažan pravni sistem regulator etičnog ponašanja – etika počinje sa sankcionisanjem lošeg ponašanja. Ako vi znate da ćete prilikom razvoda braka izgubiti polovinu imovine stečene u braku i da ćete davati supruzi polovinu plate kao alimentaciju, dva puta ćete razmisliti da li ćete je varati. Ako uradite nešto loše i to prođe nekažnjeno, vi ćete nastaviti sa takvim ponašanjem.
Vi često zastupate tezu da je suština feminizma u 21. veku da žene treba da pružaju podršku jedna drugoj?
– Žene su odgajane da budu konkurencija jedna drugoj, umesto da podržavaju jedna drugu. Ja mnogo vremena provodom u mentorskom radu sa studentima i mislim da bi svaka žena, koja se nalazi u srednjem životnom dobu, trebalo da za svoj posao obučava jednu mladu ženu – bez obzira na to da li je zaposlena u zdravstvu, prosveti, biznisu ili politici. Umrežavanje i podrška su suština feminizma u 21. veku.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 22/02/2008]
