Izvor: B92, Tanjug, 16.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki vojnici pucaju pod stresom
Stručnjaci kažu da je rizik od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) znatno povećan posle drugog odlaska u krizna područja. Ipak, u američkoj vojsci, ima vojnika koji su bili raspoređeni u Iraku i po šest puta.
Pre nekoliko nedelja, u jednoj klnici u Iraku ubijeno je pet američkih vojnika. Ubica je bio njihov kolega, takođe, pripadnik vojske SAD, kome je to bio treći uzastopni put da je raspoređen u Iraku, preneo je Rojters.
Admiral Majk Mulen, glavnokomandujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << američkog združenog generalštaba je sugerisao da je to bila posledica preterane izloženosti stresu, a njegov i slični slučajevi doveli su do toga da vlasti sada preispituju uputnost slanja vojnika u krizna područja više puta zaredom.
Narednik Džon Rasel iz 54. Inženjerskog bataljona optužen je za ubistvo posle pucnjave u kampu Liberti pored bagdadskog aerodroma. On je bio treći uzastopni put raspoređen u Iraku.
Džozef Hjuit (28) iz Modesta u Kaliforniji učestvovao je u američkoji invaziji na Irak 2003. godine, samo nedelju dana pošto je završio osnovnu obuku.
Posle više od šest godina, on je još u Iraku, a iza sebe ima dva braka. Nalazi se na jednoj od najtežih ispostava tzv. "Kobri" na obodu iračke provincije Đala koja je često poprište nasilja. Kaže da je počeo da puši i da mu od stresa opada kosa.
"Zaista mi je teško da podnesem stres" rekao je Hjuit u telefonskom razgovoru sa novinarem Rojtersa sa borbenog položaja "Kobra".
"Ima trenutaka kada sam ekstemno ljut, bilo je momenata kada sam bio toliko premoren i pun besa da sam želeo nekoga da udarim ili upucam. Ipak to nisam učinio," dodao je on.
Stres kome su izloženi američki vojnici, naravno, nije ništa u poređenju sa patnjama Iračana od kojih su desetine hiljada ubijene u bombaškim napadima, međusobnim okršajima ili američkim borbenim operacijama i koji se često muče da obezbede čak i najosnovnije stvari kao što su voda i struja.
Stručnjaci kažu da se rizik od toga da vojnik podlegne stresu povećava sa većim brojem raspoređivanja u kriznim područjima, ali da to, ipak, zavisi od svakog pojedinačnog slučaja.
Razlozi za stres su brojni - od trauma usled smrti saborca, do česte izloženosti opasnostima od bombi i drugih iznenadnih napada uobičajenih za iračku gerilu.
Problemi u jedinici, neslaganje sa kolegama ili previše posla po vrućini mogu, takođe, da izazovu stres. Većina vojnika, ipak, ne pada u krizu, već iznalazi način da se bori protiv stresa. Neki puše, neki idu u teretanu kako bi oslobodili stresa.
Narednik Čak Hajpl iz Pitsburga, koji je već treći put u Iraku, kaže da kada mu je teško zove suprugu. "Ili razgovaram sa nekim prijateljima. Važno je razgovarati o tome. Pomaže mi i da pogledam neki film, da se istuširam, surfujem po internetu. Uvek ima nešto što možete da uradite da ne dozvolite da padnete u krizu," rekao je on Rojtersu.
Jedna od mogućnosti je i psihoterapija. Čak i na najudaljenijim ispostavama postoji osoba zadužena da sasluša probleme vojnika.
Međutim, u okruženju tzv. mačo junaka ponekad je najteže upravo priznati da vam nije lako. Takav vojnik do izvesne mere biva obeležen, kažu vojnici.
D. A., Tanjug.
