Izvor: Politika, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A kako je lepa Holandija u aprilu...
Iskreno moram da priznam da sam se rešio da napišem ovaj tekst inspirisan tekstovima drugih čitalaca koji su se javili iz Kine, Španije, Irske...
Po veličini je Holandija otprilike velika kao Hrvatska, a po broju stanovnika nas sve sa Balkana nadmašuje: oko 16 miliona. Ono što je makedonski prema srpskom, to je holandski prema nemačkom. Još i više. Gramatika holandskog je podudarna sa gramatikom nemačkog. Jedna od retkih zemalja na svetu koja je bila i kolonizatorska sila a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sama bila kolonizovana. Od Španije. Klima je dosta vlažna ali su temperaturne razlike puno manje nego kod nas. Svemu tome je kriva golfska struja koja protiče kroz Lamanš, a koja moru daje jednu istu temperaturu. A onda more daje svoju toplinu vazduhu... Tako imamo ne pretopla i vlažna leta i ne prehladne i opet, vlažne zime.
Meni lično je najveći problem vetar. Nisam ga voleo ni u Beogradu, ne volim ga ni ovde u Hagu. Hag leži na moru, deo Atlantika koji je dobio ime Severno More, Noordzee. Ima dva dela grada koji izlaze na more, jedan se zove Kijkduin, drugi nam je mnogo više poznat, Ševeningen. Kako god da nam je Ševeningen poznat po političkim stvarima, to je deo grada koji je dosta razvijen, ima velike delove pod parkovima, najposećeniji od strane turista, a svi ambasadori stanuju u ovom mondenskom delu grada. Čak je i 85% ambasada ovde stacionirano. Ševeningen je zaista poseban. Ako zapitate nekoga ko tu živi odakle je, niko vam nikada neće reći da je iz Haga. -Ja sam iz Ševeningen-a! I niko od tih ljudi ne priznaje da je Ševeningen deo Haga. Što administrativno jeste.
Hag je opet administrativno srce Holandije. Tu je i sedište Vlade, Parlamenta, kraljičine palate, ambasade drugih država. I sad bi svako normalan pomislio da je Hag glavni grad Holandije. Nije, ako pitate Holanđane. To je Amsterdam. Razlog: Amsterdam je najveći grad u Holandiji(!). Logika koja meni nije najjasnija, u tom bi slučaju Njujork morao biti glavni grad SAD, ali Holanđani imaju svoju logiku. Koja se umnogome razlikuje od logike nas sa Balkana. Što je samo po sebi opet shvatljvo, svaki narod je imao svoju istoriju i svoj razvoj tokom vekova.
Kada na kraju podvučem crtu, vidim da su Holanđani mnogo pragmatičniji, lakši u menjanju sebe i svog načina života, fleksibilniji. Ljudi su ovde isti kao i svuda u svetu: neki su pametni, neki glupi, ima zlobnih, ima i jako dobrih. Postoji ipak nešto što se popularno zove nacionalne osobine, kako god da je to dosta široko i svašta se može podvući pod to, pokušaću da par takvih opišem. Neki su već opisujući Kataonce rekli da su oni spram Španaca kao Slovenci spram ostalih naroda Balkana. Tako i ja mogu da opišem Holanđane kao Slovence spram Nemaca!
Da, da. Postoje i veći Nemci od Nemaca. U himni Holandije piše da su nemačke krvi, toga su oni debelo svesni. Ipak nisu bili baš najsrećniji tokom okupacije zemlje u 2. svetskom ratu. Nije im baš bilo nesto posebno loše, niko ih nije ubijao, osim njihovih Jevreja, Ana Frank je najpoznatija, ali su im Nemci otimali svu hranu i slali u Nemačku za sopstvene potrebe. Onda ti ipak nije baš lepo, ako si gladan i žedan, u zemlji koja proizvodi hrane dovoljno za potrebe još dve-tri takve zemlje. Ipak su sa oduševljenjem dočekali Amerikance da ih oslobode, a i danas je ta ljubav prema Amerima nemerljiva. Sami sebe sujetno smatraju najboljima na svetu bilo u čemu, jedino su eto Ameri malo ispred njih... I zato se nemojte ničemu čuditi što se politike tiče, oni samo slepo slede tatu iz Vašingtona.
Kako sam već rekao klima je dosta vlažna i stabina, pogodna za uzgoj raznih biljaka. Poznata po cveću, Holandija je ipak najlepša u aprilu, u drugom delu aprila meseca, kada je proleće već odnelo sve pobede nad zimom, kada ovde nastanu ponekad tako topli dani da se ljudi kupaju na otvorenim bazenima(!), ali ono što je najlepše jesu njive pod cvećem duž obale između Haga i Amsterdama. Pa se često znamo provozati duž te rute, samo da vidimo tu lepotu: jedna njiva sva u žutom cveću, pa sledeća plavo cveće, pa belo, pa crveno, ljubičasto... Stvarno impresivno. Kada smo prvi put išli duž te rute, stali smo na jedan parking a da bi prišli i bolje videli i osetili tu lepotu. E tada je nastalo razočarenje: zamislite toliko cveće, a nigde mirisa!!! Nezamislivo, zar ne? Tako je verovatno zbog sastava zemljišta. Zemljište je peščano, mada nisam ekspert za agrikulturu, mislim da tek crnica moze dati biljkama dovoljno hranljivih sastojaka da onda mogu da daju i mirise.
Sa druge strane, Holanđani su manje pod stresom što se tiče dece i njihovih života. Dok mi Balkanci decu dugo držimo pod svojim plaštevima ljubavi, nežnosti i pažnje, plačemo nad svakom slabijom ocenom, veselimo se intenzivnije svakom uspehu, dotle su Holanđani dosta ležerniji. Smatraju da će svako naći svoj put, pa tako i puštaju decu da se razvijaju individualno a ne pod neprestanim budnim okom roditelja. I ovde je normalno da se dete osamostali kad navrši 18 godina, ali to je možda više pitanje standarda. Naime, svaki punoletni stanovnik Holandije ima pravo da konkuriše za stan i da ga i dobije, potom da se prijavi socijalnoj službi ako nema posao, pa da od njih dobija pomoć koja je u ovom trenutku oko 650 evra po osobi. I da tako preživljava. Te pare lepo izgledaju, gledano iz balkanskih uglova. Imao sam u u gostima ljude iz Nemačke, iz Amerike, svi su ostali frapirani cenama ovde. Koliko je ovde dakle skuplje nego kod njih. Tako da tih 650 evra na kraju i nisu neke pare. Koji voli - nek′ izvoli.
Ne znam da li sam ovim tekstom odgovorio na znatiželju ljudi koji bi više hteli da saznaju o Holandiji, ako postoji nešto što nisam spomenuo a neko bi hteo baš to da sazna, pratiću komentare i trudiću se da na njih odgovaram, koliko mi vreme dozvoli. Pozdrav svim ljudima dobre volje, gde god bili. Momir.
Momir Đoković, Hag, Holandija
[objavljeno: 29.11.2007.]
