Izvor: B92, 17.Jun.2011, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
9 večitih mitova " razotkrivenih
I dalje koristimo u pričama i verujemo u neke sasvim pogrešne, sada možemo reći i urbane legende o svakodnevnim stvarima. U vreme naših baka možda su one i bile jedine istinite, ali sada su opovrgnute i objašnjene jednom za svagda.
Mišići se pretvaraju u salo kad prestanete da vežbate.
Ovo je nemoguće jer su mišićne ćelije i salo sastavljeni od sasvim različitih ćelija. Kada vežbate, ne proizvodite više ćelija (hiperplazija) već samo povećavate >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postojeće (hipertrofija). Kada odustanete od vežbanja, one se samo opuste. Održavanje mišićne mase iziskuje sasvim malo energije, 13 kalorija po kilogramu dnevno. Oni koji redovno vežbaju navikavaju svoje telo na unos nešto više hrane kako bi se mišići održali ili još razvili, a kada naglo prestanu, prestaje i potreba za hranom za održavanje mišića. Dakle, prestanu da vežbaju i razvijaju mišiće, ali sve što unose od hrane se pretvara u salo jer nisu aktivni, a nikako nije tačno da se ćelije mišića magično pretvaraju u salo.
Crvena tečnost u mesu je krv.
Krvi gotovo da nema u kupljenom mesu, osim u bifteku i sličnim odrescima, ali to su veoma male količine. Kada kupite belo meso, nikada ne vidite krv jer je sva krv istočena prilikom ubijanja. Sva mesa, pogotovo govedina, u sebi sadrže dosta vode i ta voda u kombinaciji sa proteinom mioglobinom stvara crvenkastu boju tečnosti iz mesa.
Nojevi sakrivaju glavu u pesak.
Ne, nojevi nikada nisu zabili glavu u pesak. Budući da su možda najbrže životinje na kopnu i da imaju savršen sluh i vid, mogu da pobegnu od bilo koje životinje i nema potrebe da se ponašaju toliko budalasto. Naime, kada oseti opasnost, noj će spustiti prednji deo tela veoma blizu tla kako bi bolje opazio i oslušnuo neprijatelja i na taj način zaključio da li mu on predstavlja opasnost. Iz daleka se čini da mu je glava u zemlji, ali zapravo nije, samo je skroz naslonjena na zemlju.
Brijanje utiče na jačinu i gustinu dlake.
Istraživanja koja se sprovode još od 1920. godine pokazuju da brijanje nema nikakve veze sa jačinom, gustinom ili bojom dlake. Ono što određuje sve osobine dlake su folikuli koji se nalaze odmah ispod kože a njih ne možemo dodirnuti brijanjem. Samo već mrtvi deo dlake izlazi i njega odsecamo.
Suši je živa riba.
Nije. Sašimi su tanki listovi žive ribe koji se često služe uz suši, ali suši nije živa riba. Suši je jelo koje se služi sa pirinčem, povrćem, morskim biljkama i plodovima, a ništa od toga ne mora da bude živo. Na Zapadu se suši čak služi potpuno termički obrađen sa krabama ili dimljenim lososom.
Sunce je žuto.
Sunce je belo, zapravo. Razlog za žutu boju koju vidimo je atmosfera kroz koju svetlost sunca prolazi. Zbog toga je i nebo crno noću a plavo danju. Atmosfera raspršuje svetlost u plavoj do ljubičaste boje pa je mi, na kraju, vidimo kao žutu. Isti su razlozi za žuto nebo kada sunce zalazi i za crvenu boju u nekim delovima dana.
Koristimo samo 10 odsto mozga.
Ova pogrešna pretpostavka potiče, uglavnom, od Ajnštajna. Zapravo, ne postoji deo mozga koji nema neku funkciju. Čak i kada spavamo, svaki deo mozga, provereno različitim tehnikama, pokazuje da je aktivan, ako uzmemo u obzir da osoba nije pretrpela neko oštećenje. To se može potvrditi i teorijom da ako nam je aktivno samo 10 odsto, kako onda možemo biti oštećeni u funkcijama ako se neki „neaktivni" deo ošteti.
Pravac vode u slivniku zavisi od hemisfere.
Usled Koriolisovog efekta nam se čini da se predmeti, voda ili nešto druge kreće iskrivljenom putanjom, a zapravo se sve kreće pravolinijski. Krivac je Zemlja i njena putanja obrtanja. Uragan može biti širok i do 700km i može trajati danima, dok je putanja vode u WC šolji ili slivniku izrazito manja, pa je i ovaj efekat, odnosno uticaj Koriolisovog efekta na vodu u slivniku manja. Uticaj se može opisati na sledeći način: Koriolisov efekat na vodu u slivniku je isti kao i efekat leptira na tornado.
Jezik ima zone ukusa.
Krivac je loš prevod naučnog rada Nemca D. P. Haniga iz 1901, koji je pokušao da objasni zone jezika i da im pripiše 4 osnovna ukusa. Prevod je radio psiholog sa Harvarda, Edvin G. Boring. Istina je da svako može da oseti svaki ukus na bilo kojoj tački na jeziku, s tim da postoje individualne razlike. Kao komentar na ovu teoriju je i to da se ovaj naučni rad može pre iskoristiti kao toalet papir a ne kao rad koji podržava istinitu teoriju o postojanju zona na jeziku.
