Izvor: Press, 21.Okt.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'80. on my way!
Vremeplov Na žurki posvećenoj osamdesetim godinama sve je i bilo kao osamdesetih - helanke, Bili Ajdol i „Gansi", starke, gumene bombone, ćaska se o „Prljavom plesu", a uljezi su brzo otkriveni - svi su nosili mobilne telefone
Planovi da na žurku osamdesetih upadnem kao Feliks iz svemira potrajali su jer sam se 1982. godine rodila, pa me sećanje o tome kakva je moda bila ne služi baš najbolje. Od dres-koda pamtim samo pelene. Zato se konsultujem sa čika Guglom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />
Na reč osamdesete prvo pomislim: muzika, moda, Live aid, Tito, Juga... zapravo zatišje pred buru i moj polazak u školu. Bila sam poslednja generacija Titovih pionira!
Sa najboljim drugaricama krećem u provod koji nam je bio češća razonoda dok nas nije stigla krštenica tih osamdesetih. Danima smo razmišljale o šljokicama, bojama kanarinca, naramenicama i tapiranoj frizuri koju ćemo napraviti za ovaj žur. Kao u putovanju kroz vreme, u kafeu „Demode" zatiče me atmosfera iz filma „Futluz". Zaslepljuje količina boja, nakita i helenki sa tufnicama. Opuštena muzika, đuskanje i kokteli koji su obeležili te godine toliko su me fascinirali da mi je došlo da pozovem mamu da je pitam zašto me ranije nije rodila, nego sam ostala kulturološki i stilom osakaćena. A zvala sam je, nije da nisam, pre polaska na žurku da je pitam šta da obučem i šta se nosilo tih godina.
- Nosila sam trudničku odeću - odbrusila mi je.
- Bila sam trudna, pa rodila tebe, dok sam vratila kilažu da bih pratila modu ponovo sam ostala trudna i tako su mi prošle osamdesete - „ljubazno" mi kaže.
Vratite helanke
Nema veze, pozvaću tatu, on nije bio trudan.
- Nosio sam ono što sam kupio sedamdesetih jer od tvojih krpica i pelena kada si se rodila nisam imao vremena za sebe - kroz osmeh kaže i ja ubrzo shvatam da sam u svom domu tih osamdesetih bila kolateralna šteta koja je diktirala trend.
Ništa, poslužiću se njihovim fotografijama iz mladosti. E, to je bio najzanimljiviji deo, videti mamu sa naočarima koje liče na farove kamiona i tatu sa kosom do ramena. Sreća da sada postoji internet pa su se svi moji vršnjaci informisali kako da se teleportuju u period svog rođenja.
- Sećam se voditelja Nikole Pandilovića koji je tada bio san svih devojaka, a danas bi ga verovatno nazvali metroseksualcem - kroz smeh kaže Nevena u poznim četrdesetim dok đuska uz Bilija Ajdola.
Muškarci kažu da su devojke tada bile seksepilnije.
- Bilo bi lepo da se vrate helanke jer nema ništa lepše na ženskom telu od njih - otkriva jedan od mojih vršnjaka koji je, na njegovu žalost, odrastao u to vreme, ali nedovoljno da uživau u pogledu na te helanke.
Ali ne brini, mislim se, moda se vraća, vidim, sada ih ima kod Kineza, uskoro će doći u butike pa će šopingholičarke po difoltu da ih kupe.
Disko kugla baca svetlost na sve strane dok me kristali sa haljinica devojaka zaslepljuju. Di-džej pušta „I Need Hero", „Daddy Cool", „It s Raining Man", „Ganse", od ćirilice/latinice tu je Marina Perazić i „Poješću sve kolačiće". Na stolovima kao dekoracija stoje ploče, kasete i gumene bombone koje su obeležile tu deceniju.
Fejsbuk generacija
Pitam kompetentnije starije goste na šta ih asociraju osamdesete i kako smo ih mi mlađi danas prikazali.
- Za početak ste omašili, jer svi do jednog imate mobilni telefon. To je prva stvar koju je trebalo da ostavite kod kuće, a vidim i pokoji ajped - kaže mi Nikola, i ja shvatam da je u pravu jer svi tapkaju po tač skrinu i uveliko postavljaju fotke na Fejsbuk.
Starke su na nogama svake druge devojke dok ćaska o filmovima „Vatrene ulice", „Top gan" i „Prljavi ples", koji se i danas gledaju.
- Tetrapak za jogurt u obliku trostrane piramide i mlada učiteljica sa stvarno velikim obrvama i naramenicama - kaže sredovečni čovek na pitanje šta mu prvo pada na pamet na pomisao osamdesetih.
Tu su i duga kosa, „Kviskoteka", Branko Kockica, „Kolibri" i „Indijana Džons", ali ja, nažalost, moram da se vratim u 21. vek. Pred spavanje slušam „Total Eclipse of the Heart", da ukradem još koji minut osamdesetih.
