Izvor: Domino Magazin, 29.Apr.2015, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
4 jezive stvari koju kriju vaši geni
Drevne bolesti, neljudski DNK i roditelji koji to nisu...
4. Drevne bolesti
Možda ste pomislili da je naša DNK vrlo precizan spisak važnih informacija koje našem telu omogućavaju da bude to što jeste. Recimo, taksativni spisak komandi u savršenom redu.
Zapravo sve pre liči na beleške jednog šizofreničara. Sa sve zalepljenim naslovima iz starih novina recimo.
Vidite, veliki deo našeg genetskog materijala pripada endogenim retrovirusma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Domino Magazin << Ok, da pojasnimo ovo pošto vam verovatno ništa ne znači. Današnji, normalni, virusi funkcionišu tako što preotmu ćeliju domaćina kako bi se razmnožavali. Ali retrovirusi zapravo mešaju svoj genetski materijal sa DNK domaćina koga napadaju. Što znači da su obični virusi nešto kao provalnici, dok su retrovirusi Alien lično koji će se naseliti u vašoj utrobi.
U dalekoj prošlosti ovi monstrumi su uspevali da ostave svoj trag u našem genetskom materijalu. Koji je tamo i ostao do dnas. Što znači da moderni ljudi imaju oko 100.000 ostataka retrovirusa koje nosimo sa sobom. Što je negde oko 40 posto naše DNK.
Ali sve to nije aktivno zar ne?
Pa, cenimo vaš optimizam, ali nažalost izgleda da nije baš tako. Zapravo, nova istraživanja ukazuju da je kod pojedinih ljudi koji pate od šizofrenije procenat aktivnih gena retrovirusa nešto veći nego kod drugih ljudi.
A sada još malo loših vesti. Obična virusna infekcija može da aktivira ove gene u trenutku. Recimo herpes, toksoplazmoza ili običan grip.
Dokazano je i da su bebe rođene u zimskim mesecima pod većim rizicima za dobijanje šizofrenije ili bipolarnih poremećaja upravo zbog toga. Pa divno...
3. Zombi DNK
Koristan DNK, koji nosi informacije o našoj kosi, očima i drugim delovima tela je zapravo samo njen mali procenat. Oko 2 posto tačnije. U preostalih 98 posto spadaju geni retrovirusa, kao i mrtvi genetski materijal. Tačnije, delovi gena koje ne koristimo. Možda smo ih nekada koristili, ali danas nemaju nikakvu ulogu.
Ali ni to nije baš tako.
Pod određenim okolnostima mrtvi DNK geni će se aktivirati. Što može da pokrene brojne teške bolesti i probleme. Recimo mišićnu distrofiju za koju su krivi mrtvi geni koje svi imamo. Kada kažemo "mrtvi" uopšte ne mislimo mrtvi. Već da ih samo jedna mala mutacija deli od toga da "ožive". Tako se javlja i nezgodna hronova bolest.
Doktori kažu da ni jedan deo genetskog materijala ne može da se otpiše dok god se nalazi u našoj DNK. A sam Bog zna čega tu sve ima... recimo:
2. Geni koji uopšte nisu ljudski
Ok, znamo da već razmišljate o spajdermenu ili supermernu, ali ne, nemamo sueprherojske gene.
Osim ako Neandertalce ne doživljavate tako.
Moderni ljudi iz Evrope i Azije imaju između 1 i 4 posto gena koji ne pripadaju našoj vrsti. Već Neandertalicma.
Što znači da ni vi niste baš 100 posto čovek. Obično se smatra da se ovo mešanje između vrsta dogodilo oko 60.000 godina negde na Bliskom Istoku.
A Neandertalci nisu jedini sa kojima smo se mešali. Tu su i Denisovci a možda i mnogi drugi... Nego da li imate malo problem sa identitetom sada?
1. Blizanac koga ste ubili kao fetus
Ne tako davne 2002. godine Lydia Fairchild je optužena za otmicu dece. Svoje dece! DNK test je pokazao da ona nije majka svoje ćerke. A kada se to desilo i sa sledećom ćerkom, a socijalni radnik je bio prisutan za vreme porođaja, obavili su još malo istraživanja. I ustanovili da je zaista rodila ćerke koje ne nose njen DNK. Već njene mrtve sestre, koji je nosila u svojim jajnicima a čiji DNK je preuzela još kao fetus.
Ova pojava zapravo i nije tako retka, kažu naučnici koji su je nazvali Himerizam po drevnom mitu o Himeri. Simptomi su drugačija boja očiju i ton kože. I to što noću u ogledalu vidite odraz nepoznate osobe koji vas besno gleda... recimo.
