Izvor: B92, 06.Mar.2012, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

2011: Najtoplija godina

Globalne temperature u 2011. nisu bile tako visoke kao u 2010. ali su verovatno bile više nego bilo koje La Ninja godine, prema preliminarnim podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO). Ukupna zajednička temperatura površine mora i kopna za 2011. procenjena je na 0,41 stepeni Celzijusovih iznad proseka od 14 stepeni za period 1961-1990.

Vrednosti za 2011. svrstavaju se u deset najviših evidentiranih, a trinaest najtoplijih godina su se sve dogodile u periodu od petnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina – između 1997. i 2011.

Klima je u 2011. godini bila pod uticajem snažnog La Ninja efekta koji se razvio u tropskom delu Pacifika. Ovaj događaj, koji je po svim merilima jedan od najsnažnijih u bar poslednjih šezdeset godina, bio je propraćen sa mnogo značajnih klimatskih događaja.

Fenomen La Ninja

Klimatski događaj poznat kao „La Ninja" (španski - devojčica), koji se u redovnim razmacima odvija na Pacifiku, predstavlja okeansko-atmosferski fenomen pri kome se temperatura morske površine spušta za 3-5 stepeni. Ponekad se neformalno naziva i „anti El Ninjo" pošto su te dve pojave suprotne. „El Ninjo" (dečak) je poznat po svom potencijalno katastrofalnom uticaju duž obala Čilea, Perua, Novog Zelanda i Australije. Ovogodišnja „La Ninja" bila je jedna od najjačih u poslednjih 60 godina. „La Ninja godina" je ona kada se taj fenomen dogodi početkom godine. Druge snažne La Ninja godine bile su 1976. (globalna temperaturna anomalija iznosila je minus 0,22 stepena) 1974. (minus 0,19), 1956. (0,28), 1955. (0,23) i 1950. (minus 0,28 stepeni). Te godine su bile četiri od pet najhladnijih u poslednjih 75 godina.

Otapanje morskog leda

Temperature vazduha bile su iznad dugoročnog proseka u 2011. u većini kopnenih područja na svetu. Najveća odstupanja od proseka bila su iznad Rusije, naročito na severu Rusije, gde su temperature u periodu januar-oktobar bile oko četiri stepena iznad prosečnih za ta mesta. U ovom regionu naročito je toplo bilo proleće, za više od devet stepeni iznad prosečnih temperatura, dok je za to vreme evropski deo Rusije imao još jedno toplo leto (treće najtoplije ikad zabeleženo u Moskvi), mada ne tako ekstremno kao 2010. Uslovi žarkog leta proširili su se i na susedne zemlje, tako da je Helsinki imao najtoplije leto u bezmalo 200 godina vođenja podataka, a Jermenija je dostigla nacionalni rekord svih vremena (43,7 stepeni).

Obim morskog leda na Arktiku opet je bio dobro ispod normalnog. Posle beleženja rekordnih ili skoro rekordnih, najnižih nivoa za određeni deo godine u toku prve polovine godine, sezonski minimum, dostignut 9. septembra, iznosio je 4,33 miliona kvadratnih kilometara (35 odsto ispod proseka). Oba prolaza, Severozapadni i Severoistočni, bili su periodično bez leda tokom leta.

Poplave u Africi i Aziji

Prvi broj magazina Milenijum

Krajem 2010. nastala je jaka suša u delovima Istočne Afrike i produžila se većim delom 2011. Najteže pogođene regije obuhvatale su polupustinjske oblasti istočne i severne Kenije, zapadnu Somaliju i neke pogranične delove na jugu Etiopije. Na nekim lokacijama unutar regiona to je bilo najsuvljih dvanaest meseci ikad zabeleženih. Humanitarne posledice suše bile su ozbiljne, naročito u Somaliji i Keniji. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) procenila je da je bila potrebna humanitarna pomoć za 13 miliona ljudi.

Dramatična promena dogodila se u oktobru, s jakim kišama koje su počele u drugoj nedelji meseca i produžile se na početak novembra. Samo Vadžir, u severoistočnoj Keniji, primio je 73 milimetra kiše za dvanaest meseci (76 odsto ispod proseka).

U većim delovima severoistočne Azije kišne padavine bile su znatno iznad proseka u toku sezone monsuna. Iznad većeg dela Laosa i severnog i centralnog Tajlanda količina kiše za period jun-septembar bila je 20-80 odsto iznad proseka.

Od 10. februara na kioscima možete naći novi mesečnik o nauci i tehnologiji "Milenijum". U prvom broju pročitaje tekstove i o otkrivanju Marsa, efektu leptirovih krila, energiji sa njive, opasnosti od pandemije gladi... Novi broj svakog desetog u mesecu.

Na severu Tajlanda količina kiše je u tom periodu bila 38 odsto iznad prosečne. Najveće anomalije u količini kiše bile su u basenu reke Mekong i gornjem delu basena reke Čao Praja. Poplave su uzrokovale najveća stradanja na Tajlandu, u Kambodži i Mjanmaru, s najmanje 930 mrtvih u sve tri zemlje. Ozbiljne i dugotrajne poplave, dodatno pogoršane visokim plimama, potopile su mnoge delove glavnog grada Bangkoka.

Kada se gledaju gubici u ljudskim životima, najekstremniji slučaj je poplava u Brazilu koja se dogodila 11-12. januara, kada je bujica prozrokovana pljuskom, koji je za nekoliko časova prevazišao 200 milimetara, u planinama oko 60 kilometara severno od Rio de Žaneira odnela najmanje 900 života. Ovo je bila jedna od najgorih prirodnih katastrofa u istoriji Brazila.

Godina ekstrema u SAD

Suša u Teksasu

U SAD se dogodilo četrnaest različitih vremensko-klimatskih događaja od kojih je svaki prouzrokovao gubitak od milijardu američkih dolara ili više. Ekstremna suša pogodila je delove juga SAD kao i susedne delove severnog Meksika. Središte suše bilo je u Teksasu, gde je prosek kiše za januar-oktobar 2011. iznosio 273 milimetra (56 odsto manje od normalnog).

Kao kontrast, mnogi severni i centralni delovi SAD su u 2011. iskusili jake kiše i poplave. To je takođe bila i jedna od najaktivnijih sezona tornada ikad zabeležena, naročito u aprilu i maju. Tornado koji je u maju prouzrokovao 157 smrtnih slučajeva u Džoplinu u Misuriju, najsmrtonosniji je tornado u SAD od 1947. U 2011. zabeležen je treći najveći broj tornada od 1950. i četvrti najveći broj mrtvih (537).

U 2011. globalna aktivnost tropskih ciklona bila je opet niža od prosečne, mada ne toliko kao u 2010. koja je imala najniži broj ciklona od kada je počelo satelitsko praćenje krajem 1960-ih. Do 22. novembra bilo je 69 tropskih ciklona u 2011, u poređenju s dugoročnim godišnjim prosekom od 84. Po standardima skorašnjih godina bilo je manje udara tropskih ciklona. Najjači udar na obalu bio je ciklon Jasi početkom februara. Svrstan je u kategoriju 4 a opustošio je australijsku državu Kvinslend.

Bio je to najjači udar na istočnoj obali Australije od 1918. Ciklonu Jasi se pripisuje samo jedna ljudska žrtva ali je materijalna šteta prevazišla milijardu američkih dolara. Sledeći udar na obalu koji je naneo štetu bio je onaj od uragana Ajrin, kategorije 1, koji je krajem avgusta udario severoistok SAD i prouzrokovao više od sedam milijardi američkih dolara štete, većinom zbog poplave.

Nastavak na B92...