Izvor: Prva.rs, 20.Nov.2014, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
20. novembar - Svetski dan deteta
Nevena Petrušić smatra da svi moraju da znaju da se modeli ponašanja uče, ali da nije dovoljno samo deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da zapravo roditelji, vaspitači... moraju ponuditi model.
-Kad je reč o nasilju nad decom, ali i nasilju među decom to jeste veliki problem. Zato sa zadovoljstvom mogu da kažem da je inicijativa da se izmeni porodični zakon, ali i budući građanski zakoni koji će, kako se najavljuje, sadržati deo u kojem će izričito biti zabranjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << fizičko kažnjavanje dece, sjajna vest.
Petrušić se nada da će uskorou domaćim zakonima biti uvrštena takva zabrana. Roditelji u Srbiji ubuduće neće moći da biju svoju decu, uz stari moto "batina je iz raja izašla" jer prednacrt Građanskog zakonika (GZ) pređvida zabranu fizičkog kažnjavanja dece.
Tom odredbom Komisija za izradu GZ teži uspostavljanju standarda vaspitavanja dece ljubavlju i posvećenošću, što ne podrazumeva da dete treba razmaziti ili udovoljavati svakom njegovom hiru.
Važeći Porodični zakon već predviđa da roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi.
-Verujem da će to biti jedan važan podsticaj i da šaljemo poruku da se sve problemi mogu rešavati na drugi način, uključujuci i misiju koju roditelji imaju a to je da vaspitavaju svoju decu.
Petrušić podseća da je kancelarija poverenice u prošloj godini podnela prvi poseban izveštaj koji se odnosi na diskriminaciju dece u kome je bilo reči i o dikriminaciji koju sama deca vrše.
-Analize pokazuju da mi imamo još mnogo problema, posebno kada je reč o sprovođenju koncepta inkluzivnog obrazovanja. Tako se mnoga deca sa invaliditetom i njihovi roditelji, u pogledu temeljnog prava, prava na obrazovanje, još suočavaju sa velikim teškoćama.
Takođe, navodi upozorava Petrušićm, svedoci smo i da su romska deca, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Prema njenim rečima, okolnost da u Srbiji još imamo u blizini romskih naselja takozvane romske škole, koje pohađaju isključivo romska deca, te da nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, mora da nas brine.
- Još je malo škola i opština u kojima je uspešno sproveden proces desegregaciji i na tome se mora raditi. Čini mi se da moramo mnogo više pažnje posvetiti uopste edukaciji dece i analizi nastavnih sadržaja. Činjenica je da i danas deca uče iz knjiga koje zapravo generišu stereotipe i predrasude i da nema dovoljno tema koje kod dece razvijaju duh tolerancije, uvažavanja različitosti.
Kako je istakla, kabinet poverenika je više puta upućivao Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja takve preporuke.
-Nadam se će i najavljeni Zakon o udžbenicima postaviti kriterijume da se ne dogodi da u nastavnim materijalima iz kojih naša deca stiču prve ideje o životu koji ih okružuje, nađu diskriminatorni sadržaji bilo koje vrste i nešto što nije u funkciji razvijanja duha tolerancije i nediskriminatornih stavova.
Pokrajinski zaštitnik građana smatra da je najveći izazov u oblasti ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta i dalje ekonomska kriza, a da Srbija u tom pogledu nije izuzetak u odnosu na druge zemlje.
Naprotiv, institucija Pokrajinskog ombudsmana beleži sve veći broj pritužbi zbog potrebe za dodatnom materijalnom podrškom, a među najugroženijima su deca sa sela, romska deca, deca samohranih roditelja, deca sa smetnjama u razvoju i deca izbeglih ili interno raseljenih osoba.
„Uprkos merama koje Srbija preduzima u borbi protiv siromaštva, ono se odražava na sve sfere porodičnog i šireg društvenog konteksta, pa je nemali broj dece u riziku da ostane bez adekvatnog prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i odrastanje uopšte“.
Pokrajinski ombudsman ukazuje i na to da je sve češće u prilici da ispituje postupanje nadležnih organa u oblasti porodično-pravne zaštite, kao i u postupcima razvoda braka i poveravanja deteta roditeljima na staranje, regulisanja modela viđanja deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, te zaštite od nasilja u porodici. Istovremeno, uočeno je i da izostaje relevantna podrška i zajednička akcija svih organa u zaštiti prava dece.
Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije, UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta.
Tačno 30 godina potom usvojena je i Konvencija o pravima deteta, koju je Srbija prihvatila.
Svetski dan deteta obeležava se kako bi se skrenula pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju.
Dečja prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 zemlje, a osnovni principi Konvencije su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju
Procenjuje se da u svetu dnevno od gladi umire oko 17.000 dece mlađe od pet godina, dok je velikom broju devojčica još uskraćeno pravo na obrazovanje u korist njihove braće, a deci iz manjih ili zabačenih naselja i dalje je problem da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu još od njihovog najranijeg uzrasta.
Izvor: tanjug
