Izvor: B92, Tanjug, 05.Nov.2009, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
20 godina od pada Berlinskog zida
U Nemačkoj je počelo odbrojavanje do 9. novembra, kada će, sada 83-milionska nacija, u atmosferi mnogih uspeha, ali i rvanja s teškim problemima, obeležiti dve decenije od pada Berlinskog zida, nekadašnjeg simbola podela jednog naroda, ali i Evrope.
Pre svega, prestonica Berlin će biti mesto podsećanja na mirnu revoluciju i one koji su imali snage da ruše zidove i grade mostove, a tu će se, na bivšem graničnom prelazu Bornholmerštrase, koji je prvi ''pao'' susresti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nemački kancelar Angela Merkel, s bivšim ruskim predsednikom Mihailom Gorbačovim, čije zasluge za ujednjenje Nemci ne zaboravljaju, i sa nekadašnjim liderom poljske ''Solidarnosti'' Lehom Valensom.
U Berlinu se tog dana očekuju brojni državnici, među kojima će, kako navode nemački mediji, biti i predstavnici četiri sile pobednice iz Drugog svetskog rata - Rusije, Amerike, Velike Britanije i Francuske.
U ponedeljak, uveče će, posle susreta Merkelove, Gorbačova, Valense i predstavnika organizacija za zaštitu ljudskih prava, ispred Brandenburške kapije, simbola mira, izgrađene 1791. godine, po uzoru na grčki Akropolj, koja dominira nemačkom prestonicom, započeti slavlje pod nazivom ''Praznik slobode''.
Najveća atrakcija obeležavanja dve decenije pada Berlinskog zida biće, zapravo, domine.
Oko 15.000 mladih je u najrazličitijim bojama i motivima mira, ljubavi i jedinstva oslikalo i osmislilo hiljadu domina od stiropora, visokih oko 2,5 metra, širokih metar i teških oko 40 kilograma, koje će biti postavljene u samom centru nemačke prestonice, na toku bivše granice, od Potsdamer placa, pored Brandenburške kapije, do zgrade Rajhstaga, čije che rušenje simbolizovati pad Berlinskog zida.
Čast da ''gurne'' prvu dominu, pripala je Lehu Valensi. On će u ceremoniji pod motom ''Početak je bio u Poljskoj'' tačno u 20 sati oboriti prvu dominu.
Poslovično poznati kao dobri organizatori, Nemci su planirali da poslednja domina padne za sat vremena, tačno u 21 sat, što će biti znak za veliki vatromet iznad Berlina, a onda će ispred Brandenburške kapije doći vreme slavlja.
Nemci imaju čemu da se raduju - u zemlji jake demokratije, koja se prostire od Alpa do Baltika i dalje, uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada atmosfera blagostanja, socijalne stabilnosti, privrednih uspeha i napretka.
Na drugoj strani, opet, ima razloga za zabrinutost - razlike između, kako se uobičajeno kaže, siromašnog istoka i bogatog zapada su, i posle dve decenije života u zajedništvu i ''uplovljenih'' milijardi i milijardi evra od ''bogate braće'' i dalje vidljive.
Ne samo da su vidljive ekonomske razlike između siromašnijeg, nezaposlenijeg i nerazvijenijeg istoka i dobrostojećeg zapada, već postoje i političke nejednakosti - istok se, naime, ozbiljno rve s problemom desnog ekstremizma, koji je na zapadu zemlje skoro iskorenjen.
Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama, vožnju ''Trabantima'' i teški luksuz - banane, kojima su u tom vremenu samo privilegovani u komunističkoj Nemačkoj mogli da se slade.
''Šarena statistika'' kaže, međutim, da je dve decenije posle ujedinjenja ta razlika izbrisana - oba dela zemlje podjednako konzumiraju banane.
Kada je reč o Berlinskom zidu, koji je od 13. avgusta 1961. godine, pa sve do 9. novembra novembra 1989. godine, skoro tri decenije, delio Nemačku, na jedno od osnovnih pitanja - koliko je on odneo ljudskih žrtava - istoričari, izgleda, još nisu dali definitivan odgovor.
Podaci kažu da postoje dokazi o najmanje 136 ljudi, koji su izgubili život pokušavajući da pređu Belrinski zid, a poslednja saznanja istraživača govore da je, možda, čak 245 ljudi nastradalo.
Ida Zikman, koja je, samo par dana posle podizanja prvih žica, 22. avgusta 1961. godine izgubila život važi za prvu žrtvu Berlinskog zida, prvi ubijeni Nemac, u pokušaju prelaska ''na drugu stranu'' je Linter Litfin, poginuo 24. avgusta 1961. godine, dok je poslednja žrtva, bio Kris Gefroj, ubijen 5. novembra, samo tri dana pre pada Berlinskog zida, podsećaju mediji.
Među žrtvama "Zida'', koga je oko 11.500 hiljada vojnika ''držalo na oku'' i koga su istočnonemačke vlasti strogo kontrolisale, bilo je, na žalost, kako istorija kaže, i petoro dece, koja su se, uglavnom, udavila u reci Špre, pokušavajući da je preplivaju na drugu stranu.
Pad Berlinskog zida je za mnoge stanovnike nekadašnjeg DDR, kako piše štampa, bio jedan od najsrećnijih događaja.
Rada Lalić, Tanjug.
