Izvor: Objava, 01.Avg.2020, 11:44

ЖИВИМ КАО ЗАТОЧЕНИК

Сад у једном полуграду
живим као заточеник,
на трећему спрату зграде
без кривице осуђеник.

Када сиђем да прошетам,
срећем лица непозната,
а понеком познатоме
не јавим се из ината.

Јер ни људи нису више
оно што су некад били,
не друже се, завидни су,
много су се измјенили.

Лица као од камена,
а погледи изгубљени,
чини ми се нису људи,
већ покретне неке сјени.

(Напомена: спевао један избеглица из РСК, 29. маја 1996. године; аутор песми није дао наслов него је само ставио наведени датум.)