Izvor: Objava, 09.Dec.2019, 19:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЈИШКА ТРАГЕДИЈА

Покушат ћу да у стиховима
ја испричам трагедију свима.
Трагедију српскога народа
коме циљ је једино слобода.
Окупатор никад није био
шта је туђе, није пожелио.
Бранио је рођено огњиште
а због тога вођен на стратиште.
Српски народ ником дужан није,
како сада па тако ни прије.
Селили су и протјеривани
оцрњени као зле немани.
Најприје су Турци покушали
да би Србе са земље збрисали.
Затим моћно царство Аустрије,
трудило се да Србина није.
Четрдесет и прве године
црно ти се пише мој Србине.
Појави се фирер Адолф Хитлер,
за Србина крволочна звијер.
С њим уз раме стадоше Хрвати
што ће Србе за Хитлера клати.
У Хрватској Независну ствара
и поставља Анту поглавара.
Заклетога усташког крвника
Хитлерова слика и прилика.
А држава Краљевина звана
пропала је за десетак дана.
Због издаје домаћих изрода
из редова хрватског народа.
Оптужише ђенерала Дражу
а Хрвати чине саботажу.
Топовима ваде затвараче
мјесто мина послали колаче.
Колач служи само као храна
а не може убити душмана.
У редове краљевске одбране
убацише своје домобране.
Преко ноћи те исте лешине
постадоше српске старјешине.
Обучени са доста искуства
центар им је био Јанка Пуста.
Међу Србе коску убацише
политички Србе подјелише.
На шубару и чудну тророгу
која није позната ни Богу.
Мјесто грба са четири слова
стоји чудо с петоро кракова.
Мјестo орла вјековне светиње
поставише некакве буктиње.
Окружише са класјем од жита
а Жикицу крстише у Тита.
Браниоце младу Србадију,
прекрстише у неку партију.
А на чело на четири слова
поставише неког пустолова.
Пробисвјета на Бога хулника
још и данас непознатог лика.
Којој вјери тај је припадао
тај никада не би рећи знао.
Рус ил Србин, Хрват ил Словенац
рекао бих најприје је Њемац.
Независна хрватска држава
кроји нови закон мимо права.
Уз благослов католичког клера
Србину је суђена бандера.
Или јама не тако дубока
маљ у главу ил вађење ока.
Такав покољ први на Кордуну
догоди се у селу Вељуну.
Пет стотина двадест и пет глава
Независна одруби држава.
Све недужних радника сељака
никада их Вељун не оплака.
Полуживе у јаму бацали
па их живим кречом посипали.
Гробну јаму плугом поорали
да сакрију зоб су посијали.
Не извуче ту Србин поуку
већ Хрвату братски пружи руку.
Опрости му и крв и згаришта,
ал Хрвату то не значи ништа.
Већ и даље потајно се спрема
какав метод да Србина нема.
У Хрватској пуних пола вјека
затире се српска колијевка.
Кад је дошла деведесет прва
хтједе Србин да се злу одрва.
Бранио се кроз четири љета
али дође деведесет пета.
Аугуста иза Илиндана
Крајина ће допаднути рана.
Четвртога свитао је петак
за Крајину, пропасти почетак.
Већ петога, а са падом Книна
нестала је и Српска Крајина.
Без одбране и пуцња топова
рекао бих уз помоћ лопова.
Јер су многи уочи напада
смјестили се усред Београда.
Сиротиња оста да крвари
то су ваљда обичаји стари.
У Крајини ратни профитери,
сада су нам ти функционери.
Па на челу неког комитета
објашњава колика је штета.
Пониженој српској сиротињи,
што напусти кућу у буктињи.
Обећава неку надокнаду
себе трпа у некакву владу.
То су вјешти трговци душама
што покоре учинише с нама.
Српску земљу крвљу натопљену
пазарише уз неку замјену.
Чувајте се сироти народе
исти желе опет да нас воде.
У крвави рат су нас увели
радили су све што су жељели.
Користили нашу су невољу
а за своју сутрашњицу бољу.
Трговали оружје и храну
продавали Алији душману.
Брашно, уље, топове, ракете
узимали марака пакете.
Са маркама изградише дворце
сврсташе се међу миротворце.
Праве Србе сада оптужују
по жртвама и газе и пљују.
Понижени мој српски народе
прозовимо те српске изроде.
Те злочинце према српском роду
покажимо својему народу.
Нек им суди правда и невоља
нек им суде гробови без броја.
Нек им суди правица по Богу
и немоћни инвалид без ногу.
Нек им суди нејака старица
која не зна за гроб свог јединца.
Сирочићи који на уснама
сад немају слатку ријеч МАМА.
Дал спавају сад мирне савјести
ти што ће нас пропасти довести.
Сад нас пишу на двије картице
избјеглица ил прогнано лице.
Још нам нуде неке земље треће
и продају рогове за свјеће.
Путну ко ће издати
исправу
грађанину што нема државу.
Која је то земља потписница
што ће збринут протјерана лица.
Што нам нитко објаснити неће,
којим путем у те земље треће.
Свједоци смо многим одласцима
ал у црну земљу по гробљима.
Треба рећи поштено човјечно
само гробља примају нас вјечно.
Још никога отуд не вратише
а многима муке се скратише.

(Песма једног избеглице из Крајине, спевана у Србији 30. јула 1996. године. Ништа из оригиналног ауторовог рукописа није мењано, осим што је додат наслов кога у оригиналу нема.)