Izvor: S media, 26.Apr.2010, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na ledu
Predstavljamo Vam novu knjigu jednog od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka Borislava Pekića. “Život na ledu” izašao je povodom osamdesetogodišnjice njegovog rođenja, a reč je o izuzetno zanimljivim dnevnicima s kraja 1982. i iz 1983. godine koji su u audio-zapisu ostali posle Pekićeve smrti. Njih je za štampu pripremila gospođa Ljiljana Pekić, sa kojom smo, za naš magazin, i porazgovarali o knjizi.
“Dnevnik 1983. godine sadrži suspendovani život, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << život na ledu.
Suspendovani život je svestan samo vlastitih snova i košmara.
Spoljni košmari ulaze u njega samo kao građa za te snove.
Između njega i realnosti podignut je stakleni zid koji onemogućuje međudejstva.
Primaju se bešumne slike čije se značenje ne shvata.
O tome stanju može se pisati samo sa najvećom opreznošću, jer tu je nesumnjivo data samo svest koja posmatra, a sve izvan nje podložno je sumnji…
…Ovo su neke ideje za uvodni komentar kojim bi trebalo propratiti izdanje mog dnevnika za 1983. godinu, što ga nameravam objaviti u „Književnosti“ iduće godine”, pisao je pre skoro dve decenije Borislav Pekić.
Pored grandioznog proznog dela koje ga je uvrstilo u klasike srpske književnosti druge polovine 20. veka, akademik, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista Borislav Pekić, poznat je i po svom velikom „paralelnom“ opusu dnevničkih zabeležaka i komentara, koje od njegove smrti piščeva supruga predano obrađuje i priređuje za štampu. Tako je i „Život na ledu“ dnevnik koji je Ljijljana Pekić zapravo „skinula sa traka“, a koji je književnik diktirao u magnetofon, pod određenim datumima.
„Meni je bilo veliko zadovoljstvo da nađem te trake“, priča supruga poznatog književnika, „i to je zaista jedan ogroman broj traka, tako da postoji nešto preko 3500 strana tih dnevnika iz 1982. godine pa nadalje. A što se tiče tema kojima se bavi, tu su sve već poznate Pekićeve teme: počevši od filosofije i politike, preko zdravstva, ali pre svega bilo kakvih pitanja slobode, demokratije, jednostavno svega i svačega. On je u stvari bio jedan svestrani čovek, i o svemu i svačemu je pisao. Komentarisao je novine, naše, strane, engleske, i na osnovu toga je dolazio do nekih ideja. Ili je npr. umeo da na neki način kritikuje, da se s nečim slaže... otuda je i obim dnevnika impozantan, a teme - interesantne. Tu su i kritike na neke knjige koje je čitao, recimo Đilasovu knjigu „Vlast“, koja je upravo tada izašla u Engleskoj, ali i brojne druge. Teme su zaista raznolike, tako da za svakoga ima ponešto, i sigurna sam da će svako pronaći nešto što mu je interesantno“, zaključuje Ljiljana Pekić.
„U usamljenosti biće se naše kondenzuje. Njegova specifična težina postaje veća i njegovo samoosećanje intenzivnije. Usamljenost je vrsta suda za fermentaciju ličnosti. Bez nje je nemoguće stvarno sazrevanje, premda sazremo van nje u mreži mnogostrukih odnosa i iskustava. Samoća kao najdublje iskustvo omogućuje da se sva ta druga iskustva pretvore u delotvornu funkciju...“
( subota, 10. septembar, USAMLJENOST, „Život na ledu“)
Pisan u formi ogleda i eseja, intervjua i komentara, „Život na ledu“ predstavlja piščevu ličnu polemiku sa ključnim pitanjima društvenog, političkog i kulturnog života u Jugoslaviji od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih godina 20. veka: od književne i novinske kritike i presnih, britkih impresija svega što je čitao i gledao do najtananijih životnih, psiholoških i filosofskih razmišljanja poput usamljenosti, samospoznaje, morala, srpske karakterologije ili pak godišnjice braka. Začinjenih otvorenim, kritičkim, pronicljivim piščevim stavom koji podstiče na razmišljanje. Zato su Pekićevi dnevnici aktuelni i sveži i danas, posle skoro dvadeset godina, i imaju šta da kažu savremenom čitaocu, što jeste odlika samo pravih klasika.
"Pisanje je način razmišljanja o svetu. Razmišljanje, međutim, zahteva, odnosno pretpostavlja inspiraciju, ne samo provokaciju. Nismo svi sposobni da o stvarnosti koja nas okružuje ili ispunjava razmišljamo sami, bez ikakve pomoći, da bez posredstva i posrednika upoznajemo, odnosno saznajemo svet. Potrebno je da nas tuđe misli o svetu inspirišu, da nas na prave probleme upute mudriji i obavešteniji ljudi od nas..."
( ponedeljak, 29. avgust 1983, Borislav Pekić, "Život na ledu" )
Izvor: S media; Smiljana Popov
