Izvor: S media, 11.Avg.2010, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelena kafa je rizik bez obzira na marketing
Niko nije proverio kakve sve supstance sadrži nova zelena kafa koja se pojavila na tržištu posle zabrane stare, koja je opasna po zdravlje
Zelena kafa se opet pojavila na našem tržištu, bez ozloglašene supstance sibutramina, za koju se u Evropi ispostavilo da može biti pogubna po srce. Da li je ona sada bezbedna po zdravlje i da li je sibutramin zamenjen nekom drugom supstancom koja takođe može biti rizična?
– Možda sadrži amfetamine, ali to proizvođač >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nije bio u obavezi da kontroliše. Isto je kao i prošli put, jer niko nije u obavezi da radi analizu osim higijenske ispravnosti. Primetila sam da nije istog sastava kao ona prethodna, ali to ne garantuje da nema drugih dodataka – kaže Vukosava Stevanović iz Farmaceutskoj jezgra i ističe da kod dijetetskih proizvoda uvek stoji jedan veliki znak pitanja.
– Osnovanu sumnju, međutim, nije uvek lako dokazati. Rutinskom kontrolom u toku analize deklarisanih supstanci nije moguće utvrdili prisustvo sastojaka koji nisu navedeni u deklaraciji, jer je veliki broj onih koje nesavesni proizvođači mogu dodati u proizvode kako bi povećali efikasnost, kao što je u zelenu kafu dodat sibutramin, lek za koji se sumnja da može da izazove ozbiljna neželjena dejstva – kaže dr Vesna Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, ustanove u kojoj se sprovodi ispitivanje higijenske ispravnosti dijetetskih proizvoda.
Ono se vrši po zahtevu granične inspekcije, u okviru monitoringa iz prometa ili po zahtevu proizvođača i obuhvata mikrobiološko ispitivanje, hemijsku ispravnost (teške metale, rezidue pesticida, mikrotoksina, aditiva....), prisustvo parazita, sadržaj radionukleida...
– Da biste nešto našli, morate da tražite, a kada se radi o laboratorijskim analizama to nije nimalo jednostavno. Zbog velikog broja različitih supstanci koje mogu biti dodate postoji potreba za stalnim uvođenjem novih metoda i istraživanjem. I sve to sa saznanjem da možete da utičete samo na smanjenje, a ne da dovedete do potpune eliminacije rizika od zloupotreba – kaže dr Palibrk, načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane.
– Pre nekoliko godina, čitava grupa raznih proizvoda namenjenih najmlađem uzrastu dobila je negativno mišljenje. Sadržali su biljke za koje ne postoje podaci o delovanju na organizam najmlađih. Kako je proizvođač bio iz zemlje članice Evropske unije, bilo je pokušaja da se promeni naše mišljenje – ističe dr Palibrk.
Ona dodaje da je sredinom jula stupio na snagu novi pravilnik koji uvodi obaveznu registracije dijetetskih proizvoda i normativno ih je definisao, što bi trebalo da poboljša situaciju na tržištu.
Vukosava Stevanović ističe da se građani moraju edukovati, jer „bez edukovanih građana reklama čini svoje“.
– Veliki problem je što oglašivači ne dopuštaju da se išta loše piše o njihovim proizvodima u novinama u kojima daju visoke sume za reklame. Ja sam lično pisala za jedan časopis o peruanskoj biljci maki da nema dokaza da leči sterilitet i podiže fizičku spremnost kako se reklamirala. Intervenisao je proizvođač i direktor je zabranio da se više o tome piše. Dijetetski proizvodi su privreda, cilj je profit, a ne zaštita građana, i to je legitimno, ali mora da postoji prostor da se ljudi edukuju.
Zelena kafa sama po sebi nije štetna. Kao i zeleni čaj, sadrži antioksidanse. Međutim, potiskivanje apetita koje je brojnim konzumentima donosilo željeni gubitak kilograma verovatni je efekat sibutramina. Ova veštačka supstanca, slična amfetaminima koji se nalaze u ekstaziju, deluje na centralni nervni sistem i smanjuje želju za hranom. U januaru je u EU i okolnim zemljama zabranjena jer postoji rizik od srčanog i moždanog udara.
Opasne sintetičke supstance pronalažene su u navodno biljnim preparatima i u razvijenim zemljama, u kojima se češće kontroliše kompletan sastav uzoraka u prometu, a ne samo higijenska ispravnost.
U Kanadi je u biljni preparat dodat „cijalis“, lek za potenciju. Iz ove zemlje je krenula i afera sa zelenom kafom „začinjenom“ sibutraminom. U Engleskoj je 2002. u jednom takođe „biljnom“ preparatu za mršavljenje pronađen fenfluramin, lek za mršavljenje koji je zabranjen zato što može da izazove srčane probleme i plućnu hipertenziju.
A da li bi zelena kafa za mršavljenje mogla da se reklamira kao takva u Evropskoj uniji? Samo ako bi evropska agencija za hranu EFSA utvrdila da naučne studije koje je proizvođač obavezan da dostavi potkrepljuju tvrdnju da zaista topi kilograme.
Tako je na primer jedna niskokalorična zamena za obrok prošla na testu EFSA, pošto su stručnjaci na osnovu priloženih studija ustanovili da je gubitak težine značajan, dok u slučaju jednog drugog preparata, hidrolizovane guar gume za koju se tvrdi da „izaziva sitost, reguliše holesterol i trigliceride“, agencija nije iz priloženih naučnih studija otkrila uzročno-posledičnu vezu, pa je odbacila zahtev proizvođača da na proizvod istakne ovakve tvrdnje.
J. Kavaja
Izvor: Politika
.jpg)
