Izvor: S media, 05.Okt.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U traganju za izgubljenim porodičnim ručkom...
Brz tempo života, zapadnjačko radno vreme i sve veći broj obaveza koji nam nepodnošljivo zatrpava svakodnevicu, uticao je i na našu kulturu ishrane. Sa takvim neurasteničnim stilom života, vremenom se neminovno rodila i svest o opasnosti da vrlo lako svi postanemo doživotni pretplatnici fast food-a. Kao zdraviju alternativu, sve veći broj zaposlenih ljudi počeo je da kupuje gotovu, kuvanu hranu, umesto da je sprema kod kuće, jer za to gotovo da se više nema vremena. Mesta na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se može naći kuvana hrana koja se može poneti je sve više, od megamarketa i tržnih centara do kuhinja domaće hrane.
U eri neumoljivog planetarnog ubrzanja, kada zbog neimanja vremena svi segmenti naših života postaju instant, kada je slika i prilika duha vremena možda najbolje sadržana u fenomenu fast food-a: kupimo, jedemo, gutamo, varimo “s nogu” – baš kao što konzumiramo i kulturu, i ljubav, i modu- sve na brzaka, mnogi su alternativu pronašli u brojnim kuhinjama kuvane hrane, poput penzionerke Olje Leskovac iz Beograda, kojoj se, kako kaže, ne isplati da samo sebi kuva. Srećemo je u jednoj od takvih kuhinja u centru grada.
“Kuvar kuva fenomenalno, bolje nego ja”, kaže Olja, a meni se isplati. Jedem grilovano povrće i meso, a ne bih ja to sebi napravila za jedan obrok. Što da podgrevam kad svaki dan ovde dođem i jedem svežu hranu? Zarazila sam čitavu familiju. Evo sad sam došla sa rođakom, sestri sam ponela u bolnicu, pa tri ogromne porcije koštaju 800 dinara”, kaže penzionerka.
Za susednim stolom sedi velnes i fitnes instruktor. Redovno, kaže, jede u različitim kuhinjama u gradu:” Hrana je niskomasna, imaju dobre salate, ribe, odličnu hranu. U današnjem vremenu, žene nemaju vremena da kuvaju kao nekad, te mislim da je ovo dobro rešenje. Zdravlje je najbitnije i unošenje energije u toku dana da možete da funkcionišete. Razmislite, koliko često jedete npr. somovinu sa povrćem? Mislim da je ovo sjajno”, kaže sportista.
Kuvar Vlada Janković napominje da je takav način ishrane preka potreba za veliki grad u današnjem vremenu, jer predstavlja veliku uštedu: “ Dok odaberete šta vam treba I sve pokupujete, pa te namirnice I pripremite- ovo vam dođe povoljnije nego da se hranite u sopstvenoj režiji. Ovde možete kupiti onoliko koliko vam treba, te nema ostavljanja hrane po frižideru itd.”
Primera radi- porcija junećeg sotea sa pečurkama ovde košta 250 dinara. Da biste sami pripremili za meso, šampinjone, slatku pavlaku i začine- izračunali smo da ćete izdvojiti najmanje isto ili više. Treba dodati još ulje, struju i dragoceno vreme koje često nemamo. Primera radi-kuvanje ovog junećeg sotea trajalo je puna tri sata, napominje kuvar. 100 gr prebranca košta 80 dinara, 100 gr junetine 140, somovina sa povrćem u sosu od paradaiza 135 dinara, grilovano povrće 80 dinara itd.
Iako nutricionisti podsećaju da je biološka vrednost hrane koja se pravi za veći broj ljudi - manja, jer duže kuvanje smanjuje vitamine i minerale, ipak tu alternativu pozdravljaju.
Nutriciolog Ljubomir Pfaf napominje: “Svi vitamini I mineraalne materije su termo I fotolabilnije, što znači da duže kuvanje uništava vitalne komponente I smanjuje bilošku vrednost. Ipak, u svakom slučaju je bolje, jer organi za varenje dobijaju ono što je kompetentno za život i bolje je svakako nego pica ili hamburger, koji predstavljaju užinu. Toplo jelo je sastavni deo obroka, a ne užina”, kaže stručnjak za ishranu.
U vremenu, kada svi mi, sviđalo se to nama ili ne, “živimo brzo i hranimo se lako”, baš kao u reklami, nije li sve češća pojava kuhinja kuvane hrane, pored ekonomskog činioca, zapravo i potreba savremenog čoveka da toplom telećom čorbicom za poneti npr. nadomesti i toplinu zajedničkog porodičnog ručka za koji sve manje imamo vremena?
“Ona takođe govori da je to supstitucija za ono što nemamo u kući, a mogli bi imati pod uslovom da imamo stil življenja koji je drugačiji od onog ubrzanog, nervoznog kakav mi živimo”, kaže sociolog Ratko Božović. Stanovi nam se pretvaraju u ekspres restorane gde svako sebi obezbeđuje zadovoljavanje bioloških potreba”, objašnjava naše današnje navike teoretičar kulture.
Kada su zajednički ručkovi za stolom rasparčani na obroke u tacnama ispred tv-a ili zamrznute iz mikrotalasne, kada sociolozi upozoravaju na postradalu kulturu ishrane, jer ona govori o načinu na koji vodimo naše živote- zar smo zaboravili na nekadašnju instituciju, to fino, intimno mesto susreta sa najbližima, uz čašicu razgovora, znano kao porodični ručak?
Izvor: S media; autor: Smiljana Popov
.jpg)
