Izvor: S media, 07.Avg.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ta mala crna čašica razgovora
Zašto pijemo kafu? Kako je jedna biljka postala civilizacijiski i kulturološki fenomen? Postoje li mentalitetske osobenosti kafopija? Koliko je novo vreme promenilo svakodnevne rituale ispijanja kafa? Šta sve zapravo znači jedan običan poziv na kafu?
Da li ste znali da je za uzgajanje ove biljke, potrebne da se skuva jedna šoljica kafe, potrebno 140 litara vode, a da se kafa najčešće uzgaja u zemljama koje imaju problem upravo sa vodom? No dobro, krenimo od početka! >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Kafa je iz Etiopije trgovačkim brodovima stigla do Jemena, a zatim i ostalih delova muslimanskog sveta. Tako su prve kafedžije u istoriji bili muslimani.
Prva kafana otvorena je u Istanbulu, tadašnjem Konstantinopolju u 16. veku, da bi se potom odatle širile dalje po Evropi. Prva evropska kuća kafe nastala je u Italiji, u Veneciji u 17. veku.
Čuvena je priča o prvom kafeu u Beču. Nakon povlačenja Turaka u 17. veku, ostali su mistični džakovi puni zelenog zrnevlja, tj.kafe.
„Zanimljiv je podatak koji sam pronašla da se smatra da je u prvom kafeu u Parizu, gde su često dolazili Volter i Didro, nastala i prva moderna Enciklopedija“, ističe prof.dr Dejana Prnjat, teoretičar kulture i pasionirani kafopija. „Ne manji kuriozitet je i činjenica da je u većini zemalja ženama bio zabranjen pristup kafeima, osim onima u kojima su radile (npr. u Engleskoj i Francuskoj, dok u Nemačkoj takva zabrana nije postojala).
Meni možda najinteresantnija priča jeste da je, kada je zavisnost od kafe postala česta tema, čak i Johan Sebastijan Bah komponovao Kantatu o kafi. U pitanju je šaljiva priča o ocu koji pokušava da spreči ćerku da pije mnogo kafe. Prvo pokušava da joj preti, zatim da je podmiti i na kraju joj ponudi muža. Ćerka je smatrala da bi joj teže bilo bez kafe i sa mužem, nego sa kafom i ljubavnikom“, dodaje kroz smeh naša sagovornica.
Konzumiranje kafe više puta bilo je zabranjivano i u muslimanskom i u hrišćanskom svetu. U Engleskoj je npr. bilo pokušaja da se zabrane kafei, jer se u njima suviše kiritikovala vlast, a mogle su se pročitati i sve novine, režimske i opozicione. Izgleda da su muslimani u početku kafu koristili za religiozne ceremonije. Danas poziv na kafu kao etabliranu formu komunikacije ne možete žanrovski odrediti, jer priziva širok spektar asocijacija, i može značiti - štošta. Setite se npr. scene iz filma Balkanski špijun gde savesni građanin Ilija Čvorović svog podstanara Jakovljevića baš pod plaštom jednog svakodnevnog, bezazlenog, i ni u kom slučaju sumnjivo,g poziva na kafu zapravo poziva na informativni razgovor!
„Danas je potpuno uobičajeno da vas ljudi koji je uopšte ne piju, pozovu baš na KAFU!“ primećuje prof.dr Prnjat, koja je dosta proučavala ovaj civilizacijiski i kulturološki fenomen. „Istraživači su npr. utvrdili da kafa pomaže da se socijalizujemo, da smo druželjubiviji, da uz kafu više pričamo“.
U knjizi Istok Zapad Mome Kapora nalazimo vrlo indikativno mentalitetsko zapažanje na zadatu temu:
„Primetio sam, takođe, da je ogovaranje usko povezano sa ritualom pijenja kafe. Ko je ikada video nekoga da ogovara uz 7UP ili šampanjac? Kao da u kofeinu postoji neka tajna neotkrivena supstanca koja u nama izaziva želju za ogovaranjem...
Kada se sa Zapada ide prema Istoku, ili sa Severa prema Jugu, sve se više ogovara. To je zbog toga, što se na Istoku i Jugu kafa pije sedeći, natenane, dok se na Zapadu i Severu pije s nogu, za pultom, uvek u žurbi, onako, usput... Krajnje je vreme da najzad, postanemo svesni tog našeg izuzetnog dara, tih brilijantnih analiza bližnjih, tih minucioznih usmenih eseja, savršenih krokija u vazduhu iznad džezvi sa kafom...“
„Kafa svakako povećava našu pažnju i govorljivost, ali postoje dileme u vezi njenog uticaja na našu memoriju. Već godinama se vode diskusije o tome da li je kafa štetna ili ne, ali na radost svih kafopija, rezultati dugogodišnjih istraživanja ukazuju da je više pozitivnih efekata koje kafa ima na nas nego negativnih. Tako, na primer, istraživanje američkih i norveških naučnika ukazuje da u šolji kafe ima više antioksidanata nego u sveže cedjenom soku! Pa ipak, svi se ipak slažu da sa količinama kafe ne treba preterivati, ali da je u malim dozama čak i korisna za organizam“, zaključuje dr Prnjat, šef Katedre za menadžment u kulturi i medijima na Akademiji umetnosti.
Da li ste znali da su npr. jedan Bob Dilan i Džoan Baez počeli u američkim kafeima, u kojima su polovinom prošlog veka postojali mali podijumi za zabavljače? Mnoge velike zvezde upravo su tu počinjale svoje karijere.
„Kod nas je prvi kafić bio Zlatni papagaj , otvoren 1978. u Beogradu, s tim što se mnogo pre toga kafa mogla popiti u kafanama. U Zlatnom papagaju započet je i rat espresa i tzv. turske kafe, a zanimljivo je da je na tom mestu danas ćevabdžinica.
Interesantna je tvrdnja i novinara Filipa Nolana da su tv serije Prijatelji i Frejzer, u kojima se često pije jaka crna kafa, zapravo uticale na kulturu kafe u Irskoj i da se tamo sve češće naručuje kafa, umesto alkohola, baš zbog tih serija!“ dodaje za kraj kulturolog.
Kuvanu kafu, čini se, pobedio je espreso. Ili pak instant kafa koja na svom evolutivnom putu mutira u sve brojnija, pa i bizarnija ukrštanja, poput najnovije 4 u 1 sa guaranom. Kafe kuvarice po preduzećima i kuvala po fiokama zamenili su kafe-aparati ili pomenute kesice koje nosimo sa sobom, a stare državne kafanice veliki korporativni lanci kafeterija.
Novo vreme sa neograničenom mogućnošću izbora donelo je i najslobodniju varijantu – takozvanu kafu za poneti, koju možemo popiti baš tamo gde smo poželeli, na krovu firme ili Kalemegdanu, sami, ili sa nekim. Čista konceptuala - ta mala crna čašica razgovora.
Izvor: Smiljana Popov
