Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Jul.2023, 15:25

Sve POČINJE sa "GADNIM" OSEĆAJEM u STOMAKU! Zdravstveni problem koji mnogi ignorišu, a treba ga lečiti u startu

Ne zanemarujte signale tela!

Osećanje anksioznosti može da bude normalan odgovor na stresnu situaciju. Međutim, prejak osećaj anksioznost tokom dana ili noći nije normalan. Generalizovan poremećaj anksioznosti (GPA) je stanje koje izaziva preveliku zabrinutost koju je teško kontrolisati i koje može da dovede do problema prilikom svakodnevnog funkcionisanja. Srećom, postoje uspešni tretmani.

Ova tema će se baviti simptomima, dijagnozom i tretmanom anksioznosti >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kod odraslih. Mnogi ljudi sa anksioznošću pokazuju i simptome depresije, čime ćemo se posebno pozabaviti.

SIPMTOMI ANKSIOZNOSTI 

– Simptomi anksioznosti ili poremećaja anksioznosti obuhvataju preteranu zabrinutost, osećaj osobe da je ’na ivici’, osećaj strave. Fizički simptomi su uobičajena pojava i mogu se javiti u vidu umora i mišićne napetosti. Ostali fizički simptomi su napetost u grudima ili bolovi u stomaku i često se pogođena osoba pita nema li ozbiljniji medicinski problem.

Uzrok razvoja ovih fizičkih simptoma nije uvek jasan obolelom. On možda nije svestan povezanosti simptoma i zabrinutosti, ili trenutnog stresa. Gubitak pamćenja ili nedostatak sna takođe su uobičajeni simptomi anksioznosti koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje.

Anksioznost ili anksiozni poremećaj? – Razlika između ’normalne’ anksioznosti i anksioznog poremećaja nije uvek jasna.

Bez obzira na to koliko su dugo simptomi prisutni, anksioznost može da bude onesposobljavajuća i rutinske aktivnosti mogu da postanu teške za izvršavanje.

DIJAGNOZA ANKSIOZNOSTI – Svako zabrinut zbog anksioznosti i ko smatra da anksioznost ometa svakodnevni život treba da se konsultuje sa zdravstvenim radnikom. Najčešće, radnik primarne zdravstvene zaštite može da dijagnostikuje i tretira anksioznost. U nekim slučajevima, on će poslati pacijenta na konsultaciju kod specijaliste.

Lekar može da sprovede fizički pregled i/ili da zatraži laboratorijske testove ukoliko postoji sumnja na neki medicinski problem. Laboratorijski testovi nisu potrebni za svakog pacijenta sa anksioznošću.

TRETMAN ANKSIOZNOSTI – Tretman anksioznosti može da obuhvati savetovanje (terapiju), upotrebu lekova, ili oba. Izbor početnog tretmana zavisi od sklonosti, dostupnosti terapeuta i od toga na koji način anksioznost utiče na pacijenta. Lekovi se preporučuju u slučaju umerenih ili ozbiljnih simptoma.

Lekovi – Da li će pacijent koristiti lekove ili ne zavisi od sklonosti pacijenta, ali i ozbiljnosti simptoma. Ako se anksioznost tretira lekovima, pacijent će biti tretiran od strane psihijatra ili radnika primarne zdravstvene zaštite. Psihijatar je zdravstveni radnik edukovan za tretman problema mentalnog zdravlja. U velikom broju slučajeva, medicinske sestre ili drugi zdravstveni radnici čija je profesionalnost zdravstveno zdravlje imaju iste privilegije.

Biljni tretmani – Određen broj biljnih tretmana reklamira se kao tretman anksioznosti, kao što su kava-kava i valerijana. Kava-kava je povezana sa fatalnim slučajevima otkazivanja jetre i kao takva se ne preporučuje. Ne postoji dovoljno dokaza za bezbednu i efikasnu upotrebu ostalih.

Nastavak na SrbijaDanas.com...