Izvor: N1 televizija, 25.Nov.2017, 20:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka treća ubijena žena tražila pomoć nadležnih

Svaka druga žena u Srbiji je izložena fizičkom, psihičkom ili ekonomskom nasilju, ukazuje sumorna statistika. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, zvaničnici izjavljuju da "država ima nultu toleranciju prema nasilju", dok iz ženskih organizacija ukazuju na manjkavosti državnih mehanizama.

Izvor: N1

Iz ovih udruženja dodaju da je za suzbijanje nasilja potrebno sveobuhvatno sistemsko rešenje.

Za žene žrtve nasilja najopasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << mesto je njihov sopstveni dom - istraživanja svedoče da se nasilje najčešće događa u partnerskim odnosima.

"Tukao me je, vređao, ponižavao, zatvarao. Ni tokom trudnoće me nije štedeo", priča jedna od žrtvi nasilja. "Kada sam se porodila izbacio me je iz stana i oduzeo mi dete, rekao mi je da sam nesposobna i  da zato što sam u kolicima ne mogu da se brinem o detetu. Kada sam pokušala da odem, izvadio je nož i stao na vrata sobe gde je beba spavala".

Najdrastičniji oblik nasilja je femicid - to jest "ubistvo žene samo zato što je žena". U poslednjih 10 godina, više od 330 žena život je izgubilo u porodičnom nasilju. Samo tokom ove godine ubijeno je 26 žena. Prošle godine 35.

Za ministra unutrašnjih poslova to je "užasan i neprihvatljivo velik broj". Najavljuje kontinuiranu borbu i nultu toleranciju.

"Hoćemo da gradimo društvo koje će uvek govoriti "ne" nasilju i koje hoće da bude tolerantno, a ne ono koje će podržavati nasilnike na bilo koji način. Moramo da pošaljemo snažnu poruku da nisu žene krive za nasilje koje im se dešava", navodi ministar Nebojša Stefanović.

Koja državna ustanova je zatajila u lancu zaštite ubijenih žena? Za suzbijanje teškog nasilja i ubistava, država ne nudi adekvatnu strategiju, kažu u Autonomnom ženskom centru.

"Ojačati institucije tako da prave razliku u nasilju, i kako da prepoznaju da spreče mogućnost da dođe do teškog provređivanja i smrtnoga ishoda", navodi Tanja Ignjatović iz tog centra.

Do sada međutim nije bilo tako - statistika kaže da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje i tražila pomoć nadležnih.

Još jedna velika crna rupa u sistemu borbe protiv nasilja je sistem podrške žrtvama nakon prijave nasilja. Da bi zlostavljana žena izdražala u postupku, često je neophodno obezbediti joj pravnu, finansijsku i drugu pomoć, posebno kada se uzmu u obzir i dalje prisutni patrijarhalni obrasci razumevanja nasilja .

"Mora da si ti nešto uradila, jer ti se to ne bi desilo, da ti nisi nešto skrivila, da ti nisi bila dobra, sigurno si nešto pogrešila, a sa druge strane, celo njeno okruženje, može da se desi da ako se požali da joj kažu da to nije ništa, tako žive sve žene", navodi Tanja Ignjatović.

Kao primer dobre prakse, Ignjatović daje načelo hitnosti sadržano u novom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, ali i dodaje da država i dalje nema dugoročno i sistemsko rešenje duboko ukorenjenog problema nasilja nad ženama.

Nastavak na N1 televizija...