Izvor: S media, 19.Jul.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce, naš prijatelj i neprijatelj
Nezaštićena koža izložena UV zracima podložna je nastanku svih tumora i najopasnijeg među njima, melanoma. Kako ga na vreme prepoznati?
Dermatolozi su kategorični – za sve dobrobiti koje dobijamo od sunca ne treba nam više od 15 minuta sunčanja dnevno! Toliko je, naime, vremena potrebno da bi se u našoj koži proizveo vitamin De koji je neophodan za resorpciju kalcijuma i čvrstinu kostiju, rad srca i normalno funkcionisanje imunog sistema. Sunčeva svetlost je neophodna >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i za psihičku stabilnost. Ipak, sunce je prijatelj s kojim se ne treba „družiti“ često, ukoliko ne želimo da se kad-tad suočimo s neželjenim, ponekad i opasnim posledicama, savetuje prof. dr Ljiljana Medenica, direktorka Instituta za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije, član borda direktora Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju.
Po rečima naše sagovornice, velika je zabluda da je preplanulost simbol dobrog zdravlja, ona je, zapravo, znak njegovog oštećenja. Izlaganjem sunčevoj svetlosti koža trpi dejstvo dve vrste ultraljubičastih zraka: A i Be. Ultraljubičasti A zraci su elektromagnetni talasi dužine 400–315 nm koji imaju veliku prodornost budući da prolaze kroz prozorsko staklo. Istom snagom prodiru i kroz najdeblji sloj kože. Preteranim sunčanjem ili čestim boravkom u solarijumu, koža je izložena prevelikoj količini ovih svetlosnih talasa koji „cepaju“ ili deformišu njene DNK molekule zbog čega prevremeno stari, dobija bore i staračke fleke, ali i opasne tumore.
Opasnost vreba i mlade
Ultraljubičasti Be zraci su elektromagnetni talasi dužine 315–280 nm koji takođe izazivaju tamnjenje kože, a nekontrolisanim sunčanjem i opekotine i plikove koji su potencijalno opasni jer su glavni faktor rizika za nastajanje veoma agresivnog melanoma i drugih malignih tumora kože. Oni koji potiču iz veštačkih izvora kao što su solarijumi nisu ništa manje opasni i takođe mogu da podstaknu pojavu tumora.
Redovno proveravajte mladeže koji se menjaju
Procenjuje se da su ultraljubičasti A i Be zraci uzrok nastanka 50 do 70 odsto melanoma. Svake godine od njega oboli oko 130.000 osoba, a 37.000 podlegne bolesti. Učestalost tumora i malignog melanoma kože u poslednjih 30 godina stalno se povećava svuda u svetu, a broj novoobolelih iznosi tri do sedam odsto godišnje. Najčešći je u razdoblju između 40. do 60. godine, međutim, britanski istraživači tvrde da je melanom najučestaliji među mladim odraslim osobama.
Od naše sagovornice saznajemo da je u Evropi melanom češći kod žena. Oko 50 do 80 odsto melanoma nastaje na koži kao potpuno nova promena, a 20 do 50 odsto malignim preobražajem postojećih mladeža. Obično se lokalizuje na izloženim delovima tela, rukama i potkolenicama, a kod muškaraca na leđima. Kod osoba koje rade na otvorenom, melanom može da se pojavi i na potiljačnom delu vrata, ušima i licu.
O kakvom je tumoru reč? Po rečima doktorke Medenice, melanom je vrsta tumora koja nastaje iz pigmentnih ćelija kože, uočljiv je i očekivalo bi se da njegovo lečenje bude uspešno, a prognoza dobra. Ipak, često se zanemaruju promene koje prate napredovanje ovog tumora i tada bolest ima nepovoljan ishod. Ali, kada se hirurški ukloni u početnom stadijumu, melanom je moguće izlečiti kod 90 do 95 odsto bolesnika.
Tri nova gena
Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma samopregledima kože, kao i blagovremeno obraćanje lekaru u slučaju sumnjivih promena, najznačajniji su činioci njegove uspešne prevencije.
– Rizici za pojavu melanoma mogu da se podele na genetske i one koji potiču iz spoljašnje sredine. Otkrivena su tri gena čije mutacije imaju uticaj na pojavu melanoma: CDKH2A gen na hromozomu 9, CDK4 gen na hromozomu 12 i još jedan gen na hromozomu 1. Ukoliko u porodici ima osoba koje su obolele od melanoma ili imaju displastične nevuse, odnosno mladeže koji nisu tumori ali to mogu da postanu, povećan je rizik za njihovu pojavu i kod potomaka. U rizike se ubraja i prisustvo više od 100 mladeža na telu, kao i urođeni mladež većih dimenzija. Jedan od pokazatelja mogućeg melanoma jeste i pojava više od pet atipičnih mladeža koji su u prečniku veći od pet milimetara ili tamno obojena promena koja je u poslednje vreme izmenila oblik. Sklonost ka melanomu imaju osobe s fototipom kože jedan i dva. Prvi tip je mlečno bela i pegava koža koja lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni, osoba je s riđom ili plavom kosom, plavih očiju. Drugi tip obeležava svetla koža koja lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni, plava kosa i svetle oči.
Bez kreme ne sunčajte se duže od 15 minuta
U činioce spoljašnje sredine koji utiču na pojavu melanoma ubrajaju se sunčanje, zadobijanje opekotina tokom detinjstva i adolescencije i povremeno, intenzivno, a kratkotrajno izlaganje suncu na godišnjem odmoru, ili prekomerno izlaganje suncu tokom rekreacije i sportova na otvorenom, obavljanja poljskih radova i drugih zanimanja u vezi sa boravkom na suncu. Preko 90 odsto raka kože pojavljuje se na površinama koje su stalno izložene sunčevoj svetlosti ili ultraljubičastom zračenju. Karcinogeni efekat imaju i UV zraci koji potiču iz solarijuma. Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može da dovede i do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunološkog sistema, pojavu katarkte i melanoma oka.
– Svi veštački aparati za potamnjivanje kože, a prevashodno solarijumi, koji se najčešće koriste, emituju kako UVA tako i UVB zrake. Količina radijacije je slična onoj koju emituje sunce, a u pojedinim slučajevima, nažalost, može biti i mnogo jača, tako da pojedini solarijumi imaju sposobnost da emituju UV radijaciju koja je od pet do 20 puta jača od UV radijacije koje emituje sunce u Australiji usred podneva u letnjim mesecima.
Kako prepoznati melanom u ranom stadijumu? Najjednostavniji način da ga otkrijete jeste da prepoznate takozvane ABCDE znake. Sumnjiv je mladež ako ste na njemu zapazili asimetriju. Otkrićete je ako povučete liniju kroz njegovu sredinu, i utvrdite da mu polovine nisu iste. Nepravilne, izreckane ivice i različita prebojenost mladeža, sa više boja (crna, braon, ružičasta, crvena ili bela) upozoravaju da treba otići dermatologu. Mladež veći od šest milimetara, koji evoluira u smislu promene boje, veličine, oblika, izgleda površine, povećanja uzdignutosti od okolne kože, kao i pojava simptoma kao što su krvavljenje, svrab ili bol takođe zahtevaju lekarsku kontrolu, navodi prof. dr Ljiljana Medenica.
Kako se melanom leči? Osim hirurškog uklanjanja melanoma, u lečenju se primenjuju i hemioterapija, zračna i imunska terapija. Nedavno je obavljeno i ohrabrujuće istraživanje u kojem su u lečenju primenjivani i genetski modifikovani limfociti. Istraživači se nadaju da će ih uskoro osposobiti za uništavanje tumorskih ćelija.
Prevencija melanoma je ipak najvažnija, ističe prof. dr Ljiljana Medenica budući da su rana dijagnoza i početak lečenja presudni za život bolesnika. Sve pigmentne promene treba pažljivo pratiti, kada se uoče neke od ABCDE karakteristika neophodno je da se javite dermatologu koji će sumnjivu promenu pregledati i ukoliko je potrebno uraditi biopsiju i uputiti isečak kože na histopatološku analizu da bi potvrdio ili isključio dijagnozu melanoma.
Vera Bošković
[objavljeno: 28/06/2009]
Izvor: Politika
.jpg)
