Izvor: S media, 13.Okt.2009, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres
Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hroničan i deluje na naše telo, a da mi to ne osećamo, sve dok naše zdravlje nije ozbiljno narušeno.
Posledice hroničnog stresa:
*
bolesti srca i krvnih sudova; stres dovodi do povišenog nivoa LDL i triglicerida
*
depresija, apatija, poremećen san
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
*
moždani udar
*
nepravilnosti u delovanju imunog sistema
*
hipertenzija
*
čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
*
bronhijalna astma
*
neke kožne bolesti
Komponente “Stres Kontrole” u 11 koraka
Korak 1 Naučiti šta je stres
Vrlo je važno upoznati neprijatelja:
Uobičajene žalbe
- “Šta ako zakasnim?, Šta ako napravim budalu od sebe?, Šta ako vide da mi se ruke tresu, Šta ako ne poznajem nikoga” i tako dalje i dalje i ja to ne mogu da zaustavim”
Specifične žalbe za anksioznost
“ Dobro mi je sve dok ne pomislim da moram da mislim da treba da izađem napolje. Ukoliko samo uzmem svoj kaput I krenem,biće sve u redu, ali ukoliko imam jedan dan da čekam pre nego sto izađem, imaću los dan. Mnogo česce nego ne, smislicu neko izgovor da ne izađem”.
Idiosinkratske anksiozne primedbe
“ Video sam mrtvački kofer na TV pretodne večeri u krimi filmu I pomislim” To mogu biti ja unutra”.
Problemi udruženi sa stresom
1.To je kao pitanje sta je štarije kokoška ili jaje, ne znam da li sam počeo da pijem da bih smanjio svoj stres ili je moj stres nastao zbog toga što sam počeo da pijem. U svakom slučaju sada imam dva problema – stres I piće- a oni pothranjuju jedni druge. Ne mogu da izađem u društvo bez nekoliko pića pre nego što izađem iz kuće. To mi pomaže da se opustim. Ali se ne zaustavljam na tome. Piće čini da je moj stres još gori, naročito sledećeg dana. Znam da ovo nije način suočavanja sa problemom ali je ne znam nijedan drugi”.
Korak 2 Opisati svoj stres
Upoznati neprijatelja (2)
Postoji 10 ključnih pitanja:
1. Kako bih opisao svoje probleme?
2. Kako bi drugi ljudi opisali moje probleme?
Da li postoji razlika u mišljenju? Žasto je tako?
3. Koliko smo dugo svesni da to postoji?
Da li se drugi ljudi slažu?
4. Da li znate šta je pruzrokovalo vaše probleme?
Bračni problemi? Rođeni brinac? Mnoge promene u vasem životu?
5. Koliko dugo imate ove probleme?
Da li je njihov intenzitet uvek ostao isti? Da li se pojave pa nestanu?
6. Da li se ovi ili slični problemi javljaju u vašoj porodici?
Zašto mislite da je tako?
7. Šta ste ranije pokušali da ih se rešite?
Tablete? Hipnozu? Razgovor sa prijateljima? Relaksaciju?
8. Zbog čega ste sada zatražili pomoć?
Pritisak od strane porodice? Osećaj da ne mozete da izdržite više stresa?
9. Da li uzimate sada neke tablete?
Koje? Da li vam pomažu?
10. Da li pokušavate sada sebi da pomognete?
Suočavanjem sa problemima? Fizičkom aktivnošću? Poboljšanjem svog socijalnog života?
Korak 3: “Gadjati” svoj streš
Upoznati neprijatelja (3)
Postoje 12 pitanja
1. Da li postoji neka tipicnost za vas streš?
Na pr. da li je gori ujutro, u toku vikenda ili na odmoru?
2. Sta ga cini tezim?
Na pr. guzva, samoca, alkohol
3. Sta ga smanjuje?
Na pr. biti sa porodicom, biti zauzet, razgovor sa prijateljima
4. Sta se desava sa vasim telom kad je pod stresom?
Na pr. lupanje srca, glavobolje, iscrpljenost.
5. Kakve misli, slike vam prolaze kroz glavu kada ste pod stresom?
Na pr. strah da cete napraviti budalu od sebe, strah da cete se onesvestiti
6. Kako se ponasate kad ste pod stresom?
Na pr. izbegavate stvari, vicete na druge
7. Sta drugi ljudi primecuju na vama kad ste pod stresom?
(pitajte njih) Na pr. ne mozete da sedate mirno, izgledate bolesno, povuceno?
8. Koji aspekti vaseg zivota su najvise pod uticajem stresa?
Na pr. samopuzdanje na poslu, ne mozete da se opustite u kuci?
9. Koji aspekti vaseg zivota su najmanje poremeceni zbog stresa?
Na pr. igranje sa decom, posao
10. Sta vi mislite da ga odrzava?
Na pr. nezaposlenost, preterana ocekivanja, izbegavanje?
11. Mozete li da podelite probleme na one na koje mozete da uticete?
Na pr. izbegavanje Ili one na koje ne mozete Na pr. bolest, nezaposlenost
12. Sta moze da popravi vasu situaciju?
Na pr. Kako se mozete suociti sa problemima koji mozete da resite I kako mozete da se nosite sa problemima koje ne mozete izmeniti?
Korak 4. Pisanje dnevnika
Upoznavanje svog neprijatelja (4)
Korak 5. Odredite vase ciljeve
Upoznavanje neprijatelja (5)
Ovaj korak spaja sve informacije koje su prikupljene u koracima 1-4. Time sto ste upoznali neprijatelja mozete postaviti koji ciljevi su realisticni da postignete
Korak 6. “Ciscenje dvorista”
Time sto ste mnogo naucili o svom stresu I udruzenim problemima, iskoristite ove informacije da biste uklonili ili kontrolisali sledece:
Alkohol
Treba da se upoznate sa povezanoscu uzimanja alkohola I izazivanja stresa. Ukoliko ona postoji, treba smanjiti ili izbegavati alkohol, najkrace do perioda kada steknu bolju kontrolu nad svojom anksioznoscu. Ukoliko postoji alkoholna zacisnost , treba potraziri pomoc profesionalca.
Lekovi
O tome da li cete uzimati lekove treba porazgovarati sa lekarom. Danas lekovi iz grupe savremenih antidepresiva imaju najveci efekat na simptome stresa.
“Carobni lek”
“Stres kontrola” podrazumeva tezak rad da bi se postepeno resavali teski problemi. Nemojte misliti da brz, bezbolan tretman postoji. Oni metodi koji deluju brzo, mogu na kratke staze smanjiti stres.
Podrska
Morate prihvatiti odgovornost za vase postupke I njohove posledice bez potrebe da trazite odobravanje I podrsku od strane drugih. To moze otezati vase odnose sa porodicom I prijateljima.
Samo-kriticizam
Vazan faktor na pr. da primetite ponasanja koja su najcesce automatska
Izbegavanje
Jedan od najvaznijh faktora koji odrzavaju streš je izbegavanje “stresogenih” situacija. Ukazuje se na korisnost izbegavanja kao kratkotrajne strategije jer dovodi do trenutne redukcije anksioznosti. Ali na duze staze izbegavanje je glavni faktor odrzavanja stresa.
Korak 7: Brza kontrola
Iako treba ljude obeshrabriti u smislu kratkotrajinh strategija za redukciju anksioznosti kao sto je izbegavanja, ali moze biti korisno upoznavanje sa prostim tehnikama koje mogu kratkorocno da deluju I “zapuse rupe” dok se ne nauce kognitivno-bihejvioralne strategije koje ce delovati dugotrajnije I efikasnije.
Distrakcija (odvracanje paznje)
Jedna od najefikasijih kraktorocnih tehnika, odvracanje paznje moze lako da dovede do smanjvanja anksioznosti, pomeranjem paznje od misli koje provociraju anksioznost.
Fizicka aktivnost
Utvrdjena je pozitivna veza izmedju vezbanja I smanjenja anksioznosti bare kratkorocno gledano. Time sto cete se pridruziti casu aerobika ili plivanja, mozete dobiti I veci socijalni kontakt koji se moze nastaviti I nakon vezbanja na pr. da odete nap ice zajedno posle treninga.
Razgovor
Mnogi pojedinici postidjeni zbog svog stanja, mozda nece reci ni najblizem prijatelju u vezi svojih problema. “Skinuti kamen sa srca” moze biti koristan poctak, I istovremeno predstavlja izmenu u strategiji u smislu suocavanja sa problemom. Pretpostavka je da nece samo osoba od poverenja reagovati manje negativno nego sto se mi plasimo vec ce takodje pokazati empatiju I podrsku. Ipak treba obratiti paznju da ta podrska ne ukljucuje previse uveravanja.
Ponovni trening disanja
Proste tehnike kontrolisanog disanja, kombinovani sa dijafragmatski disanjem, moze da bude korisna tehnika, za osecaj trenutne kontrole narocito kod osoba sa izrazenim automatskim simptomima.
Korak 8. Kontrola sopstvenog tela (somatske anksioznosti)
Kljucni koncept:
1. Telo moze snazno da reaguje na streš sa nizom simptoma
2. Simptome mozemo da podelimo na autonomne I motorne simptome
3. Simptomi se mogu menjati sa vremenom
4. Simptomi mogu da imitiraju one koji se javljaju kod ozbiljnih telesnih oboljenja
5. Kontrolisanjem simptoma moze umanjiti “zacarani krug” stresa
6. Progresivna relaksacija moze da postane glavno oruzje za redukciju stresa
Korak 9. Kontrola sopstvenih misli (kognitivne anksioznosti)
Kljucni koncept:
1.Kognicija (misli) pothranjuju anksioznost, a anksioznost sa svoje strane pothranjuje anksiozne misli
2. Verovatno vi brinete o istim stvarima o kojima I drugi ljudi brinu ali na mnogo vise stresogenom nivou
3. Za razliku od drugih vi necete moci da zaustavite zabrinutost iako to zelite
4. Zbog povecane paznje, osoba stalno nalazi razloge kji podrzavaju njihove strahove
5. Anksioznost postavlja “zmigavce” na oci ovakvih osoba, zbog cega su one “slepe” na alternativna objasnjenja svojih simptoma
6. “Kontrolisanje vasih misli” ima za cilj da iskljuci “zmigavce” da bi osoba videla kompletnu sliku.
7. Ovo nije lako I potrebno je vreme I trud
Korak 10. Kontrola vasih postupaka (bihejvioralne anksioznosti)
Kljucni koncept:
1. Ponasanje se nalazi pod uticajem anksioznosti, a onda ono pothranjuje anksioznost
2. Izbegavanje situacija deluje dobro kratkotrajno ali na duge staze samo dodaje probleme
3. Izlaganje stresogenim situacijama I aktivnosti pogorsava kratkotrajno stres ali redukuje streš na duge staze. Redukovanjem ponasanja kojima se trazi sigurnost takodje doprinosimo smanjenju stresa
4. Resavanje problema I druge strategije za redukciju stresa dovodi do povecanja osecanja kontrole nad sopstvenim postupcima
Korak 11. Kontrolisanje vasih problema sa spavanjem (nesanice)
Kljucni koncept:
1. Terapija
2. Higijena spavanja
3. Progresivna relaksacija
4. Kognitivna terapija
5. Kontrola stimulusa
Protiv stresa na prirodan način
Lekovi za umirenje sintetskog porekla koji se izdaju na recept su, pre svega, benzodiazepini.Ovi lekovi izazivaju toleranciju i zavisnost pri dužoj upotrebi. Pored toga, imaju i dosta sporednih efekata, na primer, omamljivanje, pospanost, vrtoglavicu, manje česte su distonija, smetnje pri koncentraciji, anoreksija, smetnje u pamćenju, gubljenje koordinacije, grčeve, sedaciju... Kod starijih bolesnika, koji duže vreme koriste benzodiazepine, može da dođe do opadanja kognitivnih funkcija.
Lekovi za umirenje biljnog porekla razlikuju se od sintetičkih i ne izazivaju zavisnost i razvoj tolerancije. U principu se sastoje od prirodnih sredstava za umirenje, valerijane, matičnjaka, lavande, hmelja, nane i kamilice.
Izvor: Mentalno zdravlje
