Izvor: B92, 04.Dec.2015, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stomatolog vas pita: Šta činite za svoje zube?
Da li znate šta znače simptomi kao što su bol pri dodiru sa hladnim ili vrućim napicima, šta su flekice sa unutrašnje strane zuba i da li ste znali da zub ne mora da boli a može biti ugrožen?
S tim u vezi, da li znate da je jedini način da zaštitite zube upravo odlazak stomatologu? I da svaki zub koji nije zdrav ugrožava i okolne zube, ali i zube antagoniste (isti zub u suprotnoj vilici)?
Nažalost, mi ne možemo da znamo kada je zub spreman za intervenciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Za dijagnostiku i intervencije je zadužen isključivo stomatolog. Zbog toga je važno da ne prihvatate savete nestručnih lica i da sva pitanja u vezi sa higijenom i intervencijama (uključujići i estetske – da li može i šta se može ispraviti, doterati) postavite stomatologu kome verujete.
Nažalost, bolesti karijesa i usne šupljine su u Evropi najznačajniji zdravstveni problem, a da bude još ozbiljnije – pokvareni zubi i nedostatak jednog ili više zuba i dalje su pravilo više nego izuzetak. Iako su medicina i tehnologija razvile moderan koncept lečenja, bez bola i sa vrlo kratkim periodom oporavka, pitanje ostaje – zbog čega nam je nega zuba „poslednja rupa na svirali“?
Upravo zbog toga što je priroda zuba takva da pre nego što situacija postane izuzetno opasna za celokupno zdravlje, on može „bolovati“ a da ni ne znate. Zub koji je zahvaćen karijesom može godinama bolovati dok prvog puta ne osetite bol. Kada se to već desi, mogu biti zahvačeni i zubi koji ga dodiruju i umesto jedne male intervencije, možete mesecima lečiti jedan po jedan zub.
Bakterijska fermentacija ugljenih hidrata do koje dolazi na zubima nakon jela dovodi do demineralizacije tvrdog tkiva. Iako pljuvačka popravlja štetu svojom mogućnošću remineralizacije, to nije lek. Rana dijagnostika karijesa je moguća isključivo na stomatološkoj stolici. Takođe, što ranije ga otkrijete, to će vas manje boleti, ali i manje koštati.
Sa finansijske strane gledano, svaka rana dijagnostika smanjuje konačni trošak time što je lakše popraviti tačkicu nego izvaditi zub, a i jedna intervencija je sigurno jeftinija od tri. Rizični faktori koji često dovode do oralnih bolesti, pored loše ishrane, alkohola, čajeva, cigareta i kafe jesu i različita oboljenja: bolesti srca, gojaznost, rak i dijabetes, moždani udar. Iako može izgledati da ove bolesti nemaju nikakve veze sa vašim zubima, one itetako mogu pogoršati stanje u ustima. Takođe, svi sistemi organa u našem telu su povezani. Nemoguće je bolovati samo od jedne bolesti jer svaka uzrokuje neku drugu. Rizične grupe su i osobe između 60 i 65 godina starosti, a 90 odsto svetske populacije je bar jednom u životu imala neku vrstu oralne bolesti.
Iako je najbezbolnija od njih karijes, on može izazvati razne bolesti, a najveći rizik predstavlja rak usne šupljine.
Ako niste tokom detinjstva stekli naviku da posećujete stomatologa, nije kasno da je stvorite jer ne postoji rok trajanja za zadovoljstvo i zdravlje. Sigurno želite da sačuvate svoj osmeh, bar bi trebalo da želite. Odlazak stomatologu na pregled i savete ne mora da košta, ali može da obezbedi zdravlje čitavog organizma, a zadovoljstvo zbog toga se uvek pokaže velikim širokim osmehom.
Šta je poslednje što ste vi učinili za svoje zube?
Dr Nikola Bakiš,
stomatološka ordinacija Dental Corner Esthetics
