Izvor: NaDlanu.com, 09.Maj.2013, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta to beše vrbopuc?
Tu se krije sva magija ranog proleća jer ako se leto opisuje kao vreme strasti, vrbopuc je vreme zaljubljivanja. Metaforično rečeno, prvi izlazak na korzo od kojeg se uvek očekuje mnogo.
Već krajem februara svi se raspituju za hirove sretenjske mečke. Visibabe smo zaboravili u školskim sastavima na zadatu temu, a poznato je da su godišnja doba najveće žrtve nemaštovitih profesora, literarnih ambicija samouverenih početnika, spomenarskih beleški koje s godinama evoluiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << u statuse na društvenim mrežama i blogove. Ipak, veliko je ohrabrenje čuti vest da su negde procvetale. To je već naučno utemeljen dokaz da se mukama sa teškom garderobom i zatvorenim prostorima bliži kraj. Ovo sa mečkom i njenom senkom je romantično, narodno verovanje koje se uvažava u skladu s tim da li je konačni „nalaz“ pozitivan ili negativan. Taj momenat buđenja se lako prepoznaje po neverovatnoj kreativnosti u smišljanju izgovora da što više vremena provedemo napolju, po tome što nam je „ugodnije da radimo na terasi“ i što uvek imamo razlog da negde odemo, naravano peške, što smo u svakom smislu i agilniji i aktivniji ali ima tu još nešto. Onaj blentavi osmeh. U njemu se sažimaju sva lepota i istina vrbopuca. Nema tu nikakave velike teorije. Priroda pulsira u čoveku koji jednostavno nema ni načina a ni razloga da utekne sveopštem buđenju. Tu se krije sva magija ranog proleća jer ako se leto opisuje kao vreme strasti, vrbopuc je vreme zaljubljivanja. Metaforično rečeno, prvi izlazak na korzo od kojeg se uvek očekuje mnogo. Između ostalog, pop kultura je temeljno ispratila prirodne cikluse. Koliko je samo pesama opevalo prolećno rađanje ljubavi i njihovu jesenju smrt, s tim što je ljubav ovde, nonšalantno, upotrebljena kao termin za sve aktivnosti bez kojih vrbopuc ne bi bio to što jeste: flert, koketeriju, frivolnost, zavođenje, šarmiranje, potrebu da se dopadnemo ali i da uživamo u tome ko nam se sve dopada. Da li se onda i pripreme podrazumevaju? Obično verujemo da pod magijskim delovanjem vrbopuca najpre primećujemo upravo to – obline rasterećene kabaste zimske garderobe, negovanu kožu koju zraci sunca čine još blistavijom, raspuštenu kosu koju više ništa ne skriva. Slika je gotovo mitska. Urbani arkadijski vrtovi. To jeste ono što će privući i zadržati pogled ali priča se tu ne završava. Štaviše, to je samo početak mada je i on mnogima dovoljan. Čisto napajanje utiscima, uživanje iz posmatračke lože. Vrbopuc tako postaje bezopasan za sve koji su u vezama ili brakovima. Za one druge, bitno je da se zaista probude. Momci ne moraju izgledati kao gorostasni arkadijski pastiri, mada je neretko baš u tome smisao njihovog mukotrpnog zimskog rada među spravama i tegovima, niti devojke kao boginje u svojoj prvoj šetnji asfaltom da bi magija delovala. Reč je o čistom majstorstvu prirode. Sva stabla cvetaju. I visoka i ona niža, i vitka i golema. Ples probuđenih hormona eventualne nedostatke baca u drugi plan što naravno ne znači da bi se sa nedostacima trebalo pomiriti ukoliko već postoji toliko načina za konačni obračun sa njima. Suština je u odbacivanju ograničenja jer vrpobuc nije rezervisan samo za one koji se komotno, bez potezanja fotošopa, mogu preseliti na naslovne strane i u video klipove. Napolju je žurka, a po onome što osećate znate da ste pozvani. Svaka šetnja gradom, pa i ona najkraća, završava se velikom količinom utisaka za razliku od zimskog, nevoljnog tutnjanja od tačke A do tačke B. Ili novim poznanstvom, neplaniranim zadržavanjem u bašti nekog kafea jer „tako je teško odoleti“, inspiracijom svakako. Na kraju, šta je to što vrbopuc čini toliko neodoljivim? Veliki povratak otkrivenog tela u gradski pejzaž, šarenilo ženskih krpica, glasansmeh i vedro nebo? Odgovor je u novoj, tek probuđenoj energiji koja je zapravo ono što pokreće i ono što se „vidi“. Poput prvih taktova muzike koja i najnetalentovanije plesače izvodi na podijum.M.N
.jpg)
